Presudom Višeg suda u Zaječaru 4Kž br.480/14 od 01.04.2015. godine, usvajanjem žalbi okrivljenog D.V. i njegovog branioca - advokata P.M., preinačena je presuda Osnovnog suda u Zaječaru 1K br.135/14 od 14.07.2014. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni D.V. zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi sa članom 180. stav 1. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, dok su žalbe okrivljenog D.V. i njegovog branioca u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-okrivljeni D.V., ne navodeći zakonski osnov, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog D.V. – advokat P.M., na osnovu člana 485. stav 1. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i s tim u vezi ističe da su radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi sa članom 180. stav 1. KZ, umesto kao krivično delo iz člana 182. stav 1. u vezi sa članom 181. stav 3. KZ.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni D.V. je kritičnom prilikom izvršio nedozvoljene polne radnje prema oštećenoj maloletnoj K.Ć., bliže opisane u izreci presude, pri čemu je bio svestan protivpravnosti svoga dela, i čije je izvršenje hteo.

Kako, dakle, iz izreke prvostepene presude proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. KZ u vezi sa članom 180. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, a pravna kvalifikacija se zasniva na činjenicama utvrđenim u toku postupka, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog, a zbog pogrešne pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 491. tačka 1. ZKP.

U ostalom delu, u kojem se pravnosnažna presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Ovo stoga što se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu pravnosnažna presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, i s tim u vezi ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna samoj sebi, te ističe da je ''potpuno nejasno šta je prvostepeni, a potom i drugostepeni sud utvrdio na osnovu iskaza svedoka'', nadalje ukazujući da su razlozi dati u presudi nejasni, a što je posledica nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako u ostalom delu branilac okrivljenog, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, koja povreda nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog D.V., odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, iz kojih jasno proizilazi da okrivljeni nema ovlašćenje da lično podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, već da ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko svog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev okrivljenog D.V. odbacio kao nedozvoljen, obzirom da je podnet od strane neovlašćenog lica, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                Nevenka Važić, s.r.