Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA - advokat Miloš Aleksić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 170. stav 4. KZ i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. ZKP preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Surdulici K.br.29/16 od 18.05.2017. godine i Višeg suda u Vranju 2Kž1.br.9/18 od 06.03.2018. godine u odnosu na okrivljenu AA tako što će je osloboditi od optužbe za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ ili da navedene presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju morali da primene odredbu stava 4. člana 170. KZ koja predviđa osnov isključenja postojanja krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ, te da okrivljenu oslobode od optužbe za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je optužena i pravnosnažno oglašena krivom. Ovo sa razloga jer po stavu branioca izreka prvostepene presude u stavu II koji se odnosi na okrivljenu AA ne sadrži subjektivni element krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a to je da je okrivljena inkriminisane reči izgovorila u nameri omalovažavanja privatnog tužioca BB, a što je u konkretnom slučaju neophodno za postojanje predmetnog krivičnog dela, imajući u vidu da je ispunjen objektivni uslov jer je okrivljena uvredljivu izjavu dala braneći svoje pravo vezano za radni odnos, a koje joj je bilo povređeno od strane privatnog tužioca BB kada joj je rekao da ne zna da radi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu II izreke prvostepene presude i to da je okrivljena AA „dana 04.02.2016. godine, u popodnevnim časovima, u prodavnici ..., u selu ..., u stanju uračunljivosti i sa umišljajem uvredila privatnog tužioca BB upućujući mu reči uvrede: „Ti si prevarant i lopov“, što sve može škoditi časti i ugledu privatnog tužioca, iako je bila svesna svoga dela i da je ono zabranjeno i htela njegovo izvršenje“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom.

Naime, za radnju krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ nije neophodno da sadrži nameru okrivljene da omalovaži oštećenog i stoga ne mora biti obuhvaćena izrekom presude, osim u slučajevima iz stava 4. člana 170. u vezi stava 1. do 3. KZ kada, iako nije izričito sadržana u biću krivičnog dela uvrede iz stava 1. člana 170. KZ, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ulazi u njen pojam i mora biti obuhvaćena izrekom presude. Međutim, kako iz činjeničnog opisa radnje okrivljene AA, utvrđenog u stavu II izreke prvostepene presude, ne proizilazi da je okrivljena uvredljivu izjavu dala u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, dakle kako se u konkretnom slučaju ne radi o situaciji iz stava 4. člana 170. u vezi stava 1. KZ (kako to pogrešno tvrdi branilac okrivljene), to stoga namera omalovažavanja ne mora ni biti navedena u činjeničnom opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom. Stoga se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljene učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da se drugostepeni sud u svojoj presudi uopšte ne izjašnjava o navodima žalbe branioca okrivljene izjavljene protiv prvostepene presude kojima se, između ostalog, upućuje i na primenu člana 170. stav 4. KZ. Kako ova povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Miloša Aleksića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić