Istom presudom okrivljenom V.T. je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jedne digitalne vagice oznake „T.“ model ... Od okrivljenog B.D. trajno je oduzeta opojna droga marihuana i to jedan paketić neto težine 0,42 grama i tri paketića od providne plastične kese ukupne neto mase 0,73 grama, jedna providna plastična kesa ukupne neto mase 0,35 grama i jedna papirna kesa bele boje neto težine 0,07 grama, sa kojom drogom će se po pravnosnažnosti presude postupiti u skladu sa zakonom. Obojica okrivljenih su oslobođeni plaćanja sudskih troškova i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K.br.298/14 od 05.10.2015. godine ispravljena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K.br.298/14 od 04.09.2015. godine i to tako što se ispravlja očigledna omaška u pisanju na trećoj strani u drugom pasusu četvrti red tako da iza reči “246a” treba da stoji “stav 1.”, kao i na četvrtoj strani u osmom pasusu iza reči “246a” treba da stoji “stav 1.”, dok u ostalom delu sve ostaje neizmenjeno.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-1405/15 od 11.01.2016. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu Kbr.298/14 od 04.09.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom V.T. za krivična dela za koja je oglašen krivim tom presudom i to za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 10.04.2014. godine do 12.05.2015. godine, te vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora od 12.05.2015. godine pa nadalje, dok su žalbe branilaca okrivljenih V.T. i B.D., kao i okrivljenog V.T. lično, odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K.br.298/14 od 04.09.2015. godine je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.T. - advokat S.B. zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K.br.298/14 od 04.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-1405/15 od 11.01.2016. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi povredili krivični zakon kada su krivičnopravne radnje okrivljenog V.T. pravno kvalifikovali kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, umesto kao krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, obzirom da iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude očigledno proizilazi da se okrivljeni D.B. saglasio sa prijemom opojne droge koju mu je dao okrivljeni V.T. i to radi uživanja, a koja opojna droga mu je pre konzumacije oduzeta uz potvrdu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.T. se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Kako iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni V.T. krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, tako što je “..... neovlašćeno nudio na prodaju okrivljenom B.D. opojnu drogu marihuanu ....., na taj način što je u stanu na navedenoj adresi predao okrivljenom B.D. jedan paketić marihuane neto težine 0,42 grama govoreći mu da je to uzorak, da proba i vidi kakva je, te da će se dogovoriti ako mu treba više po ceni od 3 evra po gramu .....”, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izreka prvostepene presude sadrži sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim i osuđen. Imajući u vidu napred navedeno, to nižestepeni sudovi nisu na štetu okrivljenog učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.T. u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navodeći da se nižestepene presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana okrivljenog B.D. od 10.04.2014. godine sačinjenom od strane PU Novi Sad, jer iz izvedenih dokaza, koje su sudovi pogrešno cenili, proizilazi da svedoci pretresa koji su potpisali zapisnik (V.Š. i Z.S.) nisu prisustvovali navedenom pretresu i s tim u vezi branilac osporava odbranu okrivljenog B.D. i druge izvedene dokaze koji su proistekli iz po braniocu nezakonite radnje pretresanja stana. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporavajući zakonitost pretresanja stana okrivljenog B.D., branilac zapravo osporava činjenično stanje koje je od strane suda utvrđeno u pravnosnažnim presudama u pogledu prisutnosti dvojice svedoka toj dokaznoj radnji, a takođe u vezi sa tim polemiše i sa ocenom dokaza datom od strane suda.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 323. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navodeći da je sud trebalo da krivičnopravne radnje okrivljenog V.T. pravno kvalifikuje kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu branilac okrivljenog zapravo osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, obzirom da osporava postojanje uzročno-posledične veze između napada okrivljenog i lake telesne povrede koju je zadobio oštećeni, ističući da se oštećeni kritičnom prilikom samopovredio, a što je činjenično pitanje.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog V.T. u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP i član 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 323. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.T. - advokata S.B., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.