Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 250/18 od 19.03.2018. godine, delimično je uvažena žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 29.10.2016. godine do 04.11.2016. godine, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K br. 412/17 od 15.12.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 250/18 od 19.03.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Konstantinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili pak da istog oslobodi od optužbe. Branilac okrivljenog takođe predlaže da Vrhovni kasacioni sud izvršenje pravnosnažnih presuda odloži do donošenja odluke o zahtevu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u podnetom zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Đorđa Konstantinovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Naime, okrivljeni je prema navodima zahteva pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Jagodini 3Pr. 5488/16 od 23.11.2016. godine oglašen odgovornim za isto delo za koje je oglašen i presudom Osnovnog suda u Jagodini K br. 412/17 od 15.12.2017. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 250/18 od 19.03.2018. godine. Po stavu branioca okrivljenog, činjenični opis prekršaja odnosi se na istog okrivljenog i isti životni događaj, isto vreme i isto mesto sa istovetnom radnjom okrivljenog i istovetnom posledicom, a činjenica da je prekršajni sud izrekom svoje presude proširio činjenični opis prekršaja i istom obuhvatio sve elemente bića krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, upravo potvrđuje činjenicu da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari - ne bis in idem.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud, ocenjuje neosnovanim a iz sledećih razloga:

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, istina, radi se o istom vremenu i mestu događaja u kome je učestvovao okrivljeni i istom pasivnom subjektu, ali se činjenični opis iz presude Prekršajnog suda u Jagodini 3Pr. br. 5488/16 od 23.11.2016. godine i činjenični opis iz presude Osnovnog suda u Jagodini K br. 412/17 od 15.12.2017. godine, razlikuju po pitanju činjeničnog sadržaja kao i protivpravnosti radnji izvršenja krivičnog dela i prekršaja.

Okrivljeni je presudom Prekršajnog suda oglašen odgovornim za upravljanje teretnim motornim vozilom kod koga je postojala tehnička neispravnost uređaja za upravljanje (zazor u rukavcu točka, u prednjoj levoj jabučici) i uređaja za zaustavljanje (nedovoljna sila kočenja parkirne kočnice), što čini prekršaj kažnjiv prema odredbi člana 332. stav 1. tačka 91. u vezi člana 246. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Predmetnom krivičnom presudom okrivljeni je oglašen krivim za upravljanje vozilom brzinom većom od dozvoljene koja je ograničena postavljenim saobraćajnim znakom i dodatno ograničena prema mestu - zoni škole gde se saobraćajna nezgoda dogodila, što čini postupanje suprotno odredbi čl. 42. i 43. i člana 163. stav 2. istog zakona. S`toga se, imajući u vidu različite protivpravne radnje izvršenja okrivljenog, zaključuje da u konkretnom slučaju ne može govoriti o primeni načela „ne bis in idem“ a samim tim ni o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) budući da su bitno različiti činjenični opisi dela zbog kojih je okrivljeni oglašen odgovornim u prekršajnom postupku, odnosno krivim u krivičnom postupku i to u pogledu radnji izvršenja koje su u uzročno-posledičnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode u kojoj je nastupila smrt jednog lica odnosno činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajne presude nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente predmetnog krivičnog dela, pa iz tih razloga i nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka, kako je i navedeno u razlozima drugostepene presude na stranama 3 i 4 obrazloženja koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud i na njih upućuje.

Sama činjenica da je izrekom prekršajne presude delimično obuhvaćen činjenični supstrat krivičnog dela odnosno posledica krivičnog dela (smrt pešaka BB), kod činjenice da su različite činjenice utvrđene izrekama navedenih presuda, ne ukazuje na postojanje bitno istih činjenica u oba postupka, koje aktiviraju zabranu dvostruke kažnjivosti, a kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Nepropisno ponašanje okrivljenog u javnom saobraćaju koje je dovelo do smrti pešakinje kao krajnjeg ishoda saobraćajne nezgode ogleda se u prekoračenju brzine, što je predmet krivičnog postupka okončanog presudom kojom je okrivljeni oglašen krivim. Protivpravne radnje opisane u izreci krivične presude ne stoje u uzročno-posledičnoj vezi sa tehničkom neispravnošću vozila. Upravljanje vozilom koje nije tehnički ispravno jeste prekršaj za koji je okrivljeni oglašen odgovornim u prekršajnom postupku, ali taj prekršaj nije doveo do posledice u vidu smrti pešakinje, već je do posledice dovela druga protivpravna radnja - prekoračenje brzine, koja je opisana u izreci prvostepene krivične presude. Prema tome, pored različitih opisa radnje izvršenja krivičnog dela nedostaje i faktički uzročno-posledični odnos koji je različit u navedenim presudama, te se i zbog toga ne može govoriti o ispunjenosti uslova identičnog činjeničnog stanja kao jednog od kriterijuma za ocenu o prigovoru „ne bis in idem“.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, odnosno o povredi načela „ne bis in idem“ zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu odbio kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu kivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo. Prema navodima zahteva u optužnom aktu nadležnog javnog tužioca, kao i u izreci pravnosnažne presude, nije opisana krivica okrivljenog kao opšti subjektivni elemenat krivičnog dela.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Radnja izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. KZ i to osnovnog oblika (stav 1) sastoji se u nepridržavanju saobraćajnih propisa, tj. to je svaka ona radnja učesnika u saobraćaju na putevima koja je suprotna saobraćajnim propisima. Prema članu 297. KZ oblik krivice postoji kod osnovnog oblika, s`obzirom na vrstu i težinu nastupele posledice, predviđena su četiri oblika teških dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja među kojima je i stav 4. člana 297. KZ (ako je osnovno delo izvršeno iz nehata, a teža posledica se sastoji u nastupanju smrti jednog ili više lica).

Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni je predmetno krivično delo izvršio u uračunljivom stanju, bio je sposoban da shvati značja dela i da upravlja svojim postupcima, uračunljivost okrivljenog nije dovedena u pitanje tokom postupka, pri čemu je utvrđeno da je predmetno krivično delo izvršio sa svesnim nehatom, bio je svestan da opisanim načinom upravljanja vozilom može izazvati opasnost za život i telo drugih učesnika u saobraćaju, ali je olako držao da do toga i teže posledice neće doći, ili da će ih izbeći, a koja teža posledica se ogleda u povređivanju, a nakon toga i smrti oštećene BB, pri čemu je bio svestan dela i njegove zabranjenosti.

Prema tome, kako je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svog dela, to Vrhovni kasacioni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da izreka prvostepene presude ne sadrži subjektivni elemenat predmetnog krivičnog dela, odnosno krivicu okrivljenog, ocenjuje neosnovanim, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

S`toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić