.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 792/2015
06.10.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.K., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K., advokata M.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 715/14 od 27.01.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 97/15 od 27.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br.715/14 od 27.01.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 97/15 od 27.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K br.715/14 od 27.01.2015. godine, okrivljeni S.K., oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i četiri meseca i za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, te mu je uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci na koju je osuđen presudom Višeg suda u Kragujevcu K br.22/11 od 12.08.2011. godine, koja je postala pravnosnažna 10.01.2012. godine pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.09.2012. godine pa nadalje. Na osnovu člana 91. KZ, od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, i to iznos od 120 evra i 83.350,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 97/15 od 27.04.2015. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog S.P. preinačena je prvostepena presuda tako što je okrivljenom za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, uzeta kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i četiri meseca i uzimajući ranije izrečenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, kao utvrđenu po presudi Višeg suda u Kragujevcu K br.22/11 od 12.08.2011. godine, pa je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, u koju je okrivljenom na osnovu člana 63. KZ, uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 14.09.2012. godine do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija kao i kazna zatvora u trajanju od 12 meseci i 7 dana za koliko je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Kv 309/14 od 13.11.2014. godine, primenom amnestije okrivljeni oslobođen od izvršenja 25% kazne zatvora izrečene presudom Višeg suda u Kragujevcu K br.22/11 od 12.08.2011. godine. Okrivljeni je na osnovu člana 243. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ.
Branilac okrivljenog S.K., advokat M.S., blagovremeno je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu presudu, tako što će usvojiti žalbe branioca okrivljenog i okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ ili tako što će ukinuti drugostepenu i prvostepenu presudu i predmet vratiti drugostepenom, odnosno prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. ZKP, propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva, pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) i članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.
Branilac okrivljenog S.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju isključivo na izjavama i obaveštenjima koje je javni tužilac prikupio u pretkrivičnom postupku i da su na taj način nižestepeni sudovi postupali suprotno odredbi člana 504đ ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2009), ne ukazujući da pri tom su navedeni dokazi sami po sebi ili po načinu pribavljanja nezakoniti i da se na istima presuda ne može zasnivati, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP.
Imajući u vidu da povreda odredbe člana 504đ ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2009), nije razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev branoica okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
Ostalim navodima zahteva da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo posebno imajući u vidu da okrivljeni sa pronađenim narkoticima nema bilo kakve veze, jer njegov profil nije sadržan u dobijenim spornim DNK profilima uzetim iz materijala u predmetnom stanu, kako to proizlazi iz nalaza DNK Centra za genetiku, po nalaženju ovog suda, pravnosnažne presude se pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što takođe nije dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni u smislu člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
