Oštećeni K.M., D.M. i S.M., upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u smislu člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 18 Kž1 189/16 od 15.03.2016. godine, uvažena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i preinačena presuda Višeg suda u Nišu 2K 78/13 od 18.11.2015. godine u odnosu na okrivljenog M.D., u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu ovog okrivljenog za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) ZKP za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, a u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 22.10.2012. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu u odnosu na okrivljenog I.D. i branioca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih M.D., I.D., adv. M.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.D. i I.D., adv. M.K. je neosnovan.

Branilac okrivljenih M. i I.D., adv. M.K., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati. U odnosu na navode zahteva koji se odnose da sud u postupku nije na pouzdan način utvrdio temperaturu čaure, koji se odnosi na baznu stanicu mobilnih telefona, u odnosu na navode da nikada nije utvrđeno, da je pok. S.M. trebalo da bude na navodnom izvršenju oslobađanja nepokretnosti i uvođenja u posed na jednom delu ugostiteljskog objekta „L.“ u N., dana 01.10.2012. godine, u odnosu na lažne IMEI brojeve mobilnih uređaja, koje su navodno koristili okrivljeni M. i I.D., branilac okrivljenih ne ukazuje na razloge zbog kojih bi ti dokazi bili nezakoniti sami po sebi ili po načinu pribavljanja u smislu člana 16. stav 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već samo u odnosu na dokaz – CD snimke sa gasne stanice A., koji je oduzet od strane inspektora policije M.I.

Po oceni ovoga suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se osporava zakonitost dokaza – CD snimak sa gasne stanice A., a koji u toku krivičnog postupka nije korišćen kao dokaz, već su sa ovog snimka selektivno presnimljene fotografije koje su uvrštene u foto dokumentaciju, a pri tom je izvršeno uklapanje snimka u realno vreme.

Naime, navedeno selektivno presnimavanje fotografija koje su uvrštene u foto dokumentaciju, kao uklapanje snimaka u realno vreme ne može vršiti policijski inspektor, koji je samo ovlašćen da prikuplja dokaze, već to može izvršiti samo veštak odgovarajuće struke po nalogu suda, pa je navedeni dokaz pribavljen suprotno odredbi člana 114-118 ZKP, te, dakle, ovaj dokaz posredno predstavlja nezakonit dokaz.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju bila bi doneta ista presuda i bez navedenog dokaza, obzirom da je sud zasnovao presudu i na drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu, a koji su bliže navedeni u obrazloženju prvostepene presude.

Iz navedenog proizilazi da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenih ukazuje da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, tj. da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje bi pravnosnažne presude trebalo ukinuti.

Branilac okrivljenih M. i I.D., adv. M.K., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnim presudama a posebno presudom Apelcionog suda kao drugostepenog suda, povređen Zakon i to odredba člana 439. tačka 3) ZKP, u odnosu na okr. M.D., tako što je odlukom o krivičnoj sankciji, povređena odredba člana 54. stav 3. KZ, jer je prilikom izricanja krivične sankcije drugostepeni sud naročito teške okolnosti izvršenja krivičnog dela koje predstavljaju obeležje krivičnog dela cenio kao otežavajuće okolnosti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud našao da jačina ugrožavanja zaštićenog dobra, a koja je ocenjena kao otežavajuća okolnost je, takvog značaja da prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, te da opravdava vrstu i meru krivične sankcije izrečene drugostepenom presudom.

Pored iznetog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda jačina ugrožavanja zaštićenog dobra kao otežavajuća okolnost, ne sadrži samo posledicu krivičnog dela, u konkretnom slučaju smrt jednog lica, već na ocenu jačine ugrožavanja zaštićenog dobra ima uticaj i način i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, pa su suprotni navodi zahteva po tom osnovu ocenjeni neosnovanim.

Nalazeći, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.