Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Budimir Lepetić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i zbog povrede odredaba člana 441. tačka 3) u vezi člana 113. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i . ZKP, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca dozvoljeno. Međutim, ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, s tim u vezi osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da umišljaj i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod okrivljenog nisu postojali, i da je u konkretnom slučaju reč o građansko- pravnom odnosu između oštećene i okrivljenog, obzirom da okrivljeni novac i stvari navedene u izreci presude nije tražio od oštećene i od njene ćerke, već su mu one novac i stvari same ponudile, pri čemu nisu ni ugovorile rok vraćanja pozajmljenog novca, a iz kojih razloga, shodno članu 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Nadalje, zahtevom se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, a s tim u vezi navodi se da je sud na činjenično stanje utvrđeno tokom postupka pogrešno primenio zakon jer je radnje iz opisa dela pravno kvalifikovao kao krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ, primenjujući zakon koji se ne može primeniti. Međutim, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi u zahtevu navodi da je sud ovu povredu zakona učinio „donoseći osuđujuću presudu po članu 422. ZKP ... a pravilna primena zakona bila bi primena člana 423. stav 1. tačka 1. ZKP i donošenje oslobađajuće presude“, te dakle, navedenu povredu obrazlaže povredom procesnog a ne materijalnog zakona, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog nije dozvoljeno, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Najzad, zahtevom se ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 3. ZKP u odnosu na dosuđeni imovinskopravni zahtev „jer nije primenjen član 113. stav 1. ZKP i određeno veštačenje radi tačnog utvrđivanja vrednosti stvari koje su poklanjane okrivljenom“, te dakle i ovu povredu branilac obrazlaže tako što polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama.

Kako su u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima i braniocima okrivljenih (povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povreda odredaba člana 441. stav 3. ZKP), dok se u obrazloženju zahteva suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Budimira Lepetića odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić