Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Dragana Jovanovića, advokat Miloš Stokić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac označava iskaz svedoka oštećene maloletne AA od 16.06.2020. godine. Prema navodima zahteva, navedeni iskaz nezakonit je po načinu pribavljanja jer ispitivanju maloletne oštećene nisu prisustvovala lica čije je prisustvo obavezno, konkretno, staralac maloletne oštećene.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac, na osnovu člana 296. ZKP, naredbu o sprovođenju istrage Kti 29/20 protiv okrivljenog Dragana Jovanovića doneo dana 26.04.2020. godine, i da je svedok oštećena maloletna AA ispitana dva puta i to u istražnom postupku 16.06.2020. godine i na glavnom pretresu od 16.07.2021. godine.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka oštećene maloletne AA Kti 29/20 od 16.06.2020. godine, proizilazi da je ispitivanje maloletne oštećene pred Višim javnim tužiocem u Sremskoj Mitrovici obavljeno u prisustvu javnog tužioca Borke Jovanović, branioca okrivljenog - advokata Marjana Gagića, punomoćnika maloletne oštećene - advokata Dragana Parovića i predstavnika Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici – Jelene Radović, koji su zapisnik potpisali bez ikakvih primedbi.

Maloletna oštećena AA ispitana je na glavnom pretresu od 16.07.2021. godine, bez prisustva okrivljenog, a u prisustvu javnog tužioca Aleksandra Molnara, branioca okrivljenog – advokata Srđana Žugića, punomoćnika maloletne oštećene - advokata Miomira Biščića, psihologa Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici – Jelene Radović i staratelja Vladislave Matović ispred Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici.

Položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku je propisan odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to u odredbama člana 150. – 157, koji kada je reč o krivičnom postupku predstavlja lex specialis, čija se pravila primarno primenjuju, u cilju sprečavanja sekundarne viktimizacije žrtava krivičnih dela, a kada nešto ovim odredbama nije uređeno, primenjuju se pravila sadržana u Zakoniku o krivičnom postupku, koji iako sadrži određene specifične odredbe o posebnoj zaštiti svedoka i oštećenih u krivičnom postupku, ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na odgovarajuće modifikovanje opštih krivičnoprocesnih pravila, onda kada je u krivičnom postupku oštećeni maloletno lice.

Odredbom člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da će kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj, kao i da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. U stavu 2. istog člana propisano je, između ostalog, da se, ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka, dok je u stavu 4. propisano je, pored ostalog, da se maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu saslušati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi- organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica. Istim članom u stavu 5. propisano je da će se kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz stava 2, 3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pustiti snimak saslušanja.

U konkretnom slučaju, maloletna oštećena AA ispitana je u istražnom postupku 16.06.2020. godine, što je konstatovano na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti 29/20 i na glavnom pretresu od 16.07.2021. godine, i u oba navrata je dala iskaz i odgovarala na postavljena pitanja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ispitivanje maloletne oštećene AA obavljeno u svemu u skladu sa članom 152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, što se odnosi i na glavni pretres i na istražni postupak kada su njenom ispitivanju prisustvovalo psiholog i „druga stručna lica“ u smislu stava 152. stav 1. ovog zakona, odnosno predstavnik nadležnog Centra za socijalni rad pod čijim neposrednim starateljstvo je bila maloletna oštećena.

Prema tome, ispitivanju maloletne oštećene prisustvovala su sva lica koja su ovlašćena da prisustvuju takvom saslušanju – javni tužilac, branilac okrivljenog, punomoćnik maloletne oštećene, psiholog i predstavnik Centra za socijalni rad, pod čijim neposrednim starateljstvom je maloletna oštećena AA, pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog Dragana Jovanovića.

Iz sadržaja zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac okrivljenog iako ne označava, zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 61. KZ.

Prema navodima zahteva, okrivljeni nema svojstvo izvršioca krivičnog dela za koje je pravnosnažno osuđen jer okrivljeni nema svojstvo hranitelja, već je hranitelj maloletne AA samo njegova supruga BB.

Krivično delo obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 1. KZ čini ko zloupotrebom svog položaja navede na obljubu ili sa njom izjednačen čin lice koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti.

Teži oblik navedenog krivičnog dela iz člana 181. stav 1. KZ, prema zakonskoj inkriminaciji u stavu 2. istog člana, čine određena lica koja delo vrše prema maloletniku koji im je poveren radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege i to: nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin, dok teži oblik ovog krivičnog dela, prema stavu 3. čini ko delo iz stava 2. ovoga člana, učini prema detetu.

Suprotno izloženim navodima zahteva, iz izreke prvostepene presude proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, obzirom da je u izreci, između ostalog, navedeno da je okrivljeni Dragan Jovanović u periodu od neutvrđenog dana nakon 03.07.2015. godine do 24.04.2020. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, zloupotrebom svog položaja i ovlašćenja, kao drugo lice – hranilac oštećenog deteta AA, rođene 2008. godine, odnosno član hraniteljske porodice u koju je oštećena bila smeštena kada je njegovoj supruzi i njemu poverena na staranje, u sklopu hraniteljske porodice, navodio na obljubu i sa njom izjednačen čin i izvršio obljubu sa njom (što je bliže opisano u izreci presude), koja mu je bila poverena radi učenja, vaspitavanja, staranja i nege.

Hraniteljstvo, kao privremeni oblik zaštite deteta, se zasniva da bi se detetu obezbedilo adekvatno porodično okruženje u kome će rasti, razvijati se, vaspitavati, obrazovati i osposobljavati za samostalan život, a hraniteljska porodica deli obaveze u odnosu na dete koje je smešteno u njihovu porodicu, pa su prava i obaveze supružnika, kao članova hraniteljske porodice, iste. Okrivljeni Dragan Jovanović je u inkriminisanom periodu bio član hraniteljske porodice, obzirom da je njegova supruga BB, bila nosilac hraniteljstva nad detetom AA, pa samim tim ima položaj „drugog lica“ kojem je dete povereno radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege u smislu člana 181. stav 2. KZ odnosno hranitelja jer je kao član hraniteljske porodice zajedno i jednako sa suprugom, bio dužan da čuva, podiže, vaspitava i obrazuje AA.

Prema tome, opisane radnje, koje je okrivljeni Dragan Jovanović preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 61. KZ, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Jovanovića, advokata Miloša Stokića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić