Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene AA, advokati Irina Borović Munjić i Borivoje Borović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, uz zahtev da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, i zahtev da budu obavešteni o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljene, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Irine Borović Munjić i advokata Borivoja Borovića je neosnovan.

Branioci okrivljene pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da okrivljena nije imala svojstvo hranioca u smislu odredbe člana 112. stav 28. KZ, kao i da oštećeni nisu imali svojstvo hranjenika, iako u izreci pobijane pravnosnažne presude svojstvo okrivljene kao hranioca nije označeno, već navedeno da je postupala u svojstvu tzv. „SOS mama“ kojoj su u „SOS Dečijem selu“, maloletni oštećeni bili povereni na čuvanje, zbog čega je u odsustvo svojstva okrivljene kao hranitelja, na radnje iste primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Odredbom člana 194. KZ propisano je da će se kazniti onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Stavom 3. člana 194. KZ propisano je da će se kazniti onaj ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Sledstveno iznetom, radnje izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju alternativno su određene i mogu se sastojati u primeni nasilja, upotrebi kvalifikovane pretnje i u drskom ili bezobzirnom ponašanju, a koje bi dovele do nastupanja zabranjene posledice koja se ogleda u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice.

Pasivni subjekt jeste član porodice učinioca, a ukoliko je član porodice maloletno lice radi se o kvalifikovanom obliku predmetnog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Ovo krivično delo okrivljeni može izvršiti isključivo sa umišljajem, kao oblikom krivice.

Odredbom člana 112. stav 28. KZ propisano je da se članom porodice smatraju: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravnoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude nesumnjivo proizilazi da je okrivljena AA primenom nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožavala spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje članova svoje porodice, maloletnih hranjenka koji su joj povereni na čuvanje, iz čega nesumnjivo proizilazi da je okrivljena imala svojstvo hranioca maloletnih hranjenika, bez obzira što je u izreci pobijane pravnosnažne presude navedeno da su joj maloletni hranjenici povereni kao „SOS mami“ u SOS „Dečijem selu“, iz čega, po oceni ovoga suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, delo za koje je okrivljena oglašena krivom, a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude sadrži sve kako subjektivne tako i objektivne elemente bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva branilaca okrivljene, pravilno su nižestepeni sudovi na radnje okrivljene primenili zakon kada su iste pravno kvalifikovali kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branilaca okrivljene AA da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Navodima zahteva kojima se ukazuje da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljena AA u bilo kom trenutku, a posebno ne u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela bila hranitelj maloletnih oštećenih, obzirom da iz obrazloženja prvostepene pravnosnažne presude i izvedenih dokaza i to spiska zaposlenih u SOS „Dečijem selu“ i iz spisa Osnovnog suda u Kraljevu P1 3613/10 proističe da je zvanje „SOS mama“ okrivljena stekla po osnovu ugovora o radu zaključenog između okrivljene i SOS „Dečije selo“ pod brojem ... od ..., te da ovo zvanje zapravo predstavlja naziv njenog radnog mesta, a ne nekakvo svojstvo koje bi se moglo tretirati kao svojstvo člana porodice, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se ovim navodima osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ove okrivljene u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić