Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, uz obrazloženje da je Viši sud u Beogradu pobijanom prvostepenom odlukom odredio da se dodeljeni iznos troškova krivičnog postupka ima isplatiti u roku od 60 dana, od dana pravnosnažnosti rešenja. Odbrana nalazi da takva odluka suda nije u skladu sa zakonom jer rok od 60 dana nije zakonski rok i isti se ne može navoditi u rešenjima za isplatu troškova krivičnog postupka. Nadalje, odbrana nalazi da ZKP-om nije određen nikakav rok za isplatu troškova krivičnog postupka, a sama činjenica da je Visoki savet sudstva svojim Zaključkom od 22.09.2015. godine doneo preporuku da sudovi prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka naznače da se usvojeni iznos troškova ima isplatiti u roku od 60 dana po pravnosnažnosti odluke, nije pravno obavezujuća, jer odluke koje nisu zasnovane na zakonu ne mogu da proizvode pravno dejstvo, pa tako ni zaključak bilo kog organa pa i Visokog saveta sudstva ne može derogirati zakon, niti odredbe zakona koji reguliše rok za isplatu troškova krivičnog postupka.

Pitanje troškova krivičnog postupka je uređeno u glavi XIII ZKP članovima 261. do 268. ZKP, iz kojih jasno proizlazi da ZKP ne poznaje zakonski rok u kome se može dobrovoljno izvršiti utvrđena obaveza o plaćanju troškova krivičnog postupka, odnosno ni za jednu stranu u krivičnom postupku nije utvrđen paricioni rok za realizaciju plaćanja troškova krivičnog postupka.

Nadležnost Visokog saveta sudstva je, pored ostalog, i da donosi Zaključke (član 31. Poslovnika o radu VSS) u pogledu svoje nadležnosti, samim tim i u pogledu budžetskog dela za rad sudova.

Odluka suda, u konkretnom slučaju, da odredi rok od 60 dana za isplatu troškova krivičnog postupka u skladu je sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 06-00-44/2015-01 od 22.09.2015. godine, a istovremeno i u skladu sa odredbama člana 261-268 ZKP - koje regulišu pitanje troškova krivičnog postupka, jer ni jedna od navedenih odredbi ne propisuje rok za dobrovoljno izvršenje obaveza u pogledu troškova krivičnog postupka, već ostavlja sudu, da u svojoj odluci odredi navedeni rok.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijanim odlukama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to neosnovano ukazuje podnetim zahtevom branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s. r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić