Branilac okr. G.I., adv. M.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog pogrešne primene materijalnog prava- Krivičnog zakonika (član 439. tačka 1) do 3)ZKP), bitne povrede odredaba krivičnog postupka ( član 438. stav 2. tačka 1) ZKP) i „druge povrede“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okr. G.I. osloboditi od optužbe ili da presudu Apelacionog suda u Nišu 13Kž1 76/16 od 30.03.2016. godine ukine i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.I. je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati, između ostalih, na iskazima policijskih službenika N.S., D.S., S.N. i D.M. da su imali operativna saznanja da se okr. G.I. bavi prodajom opojne droge heroin većem broju uživalaca na području grada Vranja, a da je u svojoj kući vršio pripremanje i pakovanje radi dalje prodaje, koja saznanja ne mogu biti ni neposredan ni posredan dokaz u postupku.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Kako su se pomenuti svedoci policijski službenici u datim iskazima izjašnjavali o činjenicama i okolnostima koje su neposredno opažali, prilikom opservacije prostora oko kuće okrivljenog i pretresanja njegove kuće, o kojima mogu da svedoče u krivičnom postupku, a ne o sadržini obaveštenja dobijenih od okrivljenog ili drugog lica o okolnostima izvršenja konkretnog krivičnog dela koje je predmet optužbe, kao dokaza koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku i koji se izdvajaju iz spisa (član 237. u vezi sa članom 288. ZKP), niti uopšteno pominjanje razloga za opservaciju kuće okrivljenog kritičnom prilikom (operativna saznanja da okrivljeni prodaje opojnu drogu heroin ispred svoje kuće) ima značaj i karakter izjašnjenja o sadržini konkretnog nedozvoljenog dokaza, to su, nasuprot stavu branioca okrivljenog, iskazi ovih svedoka mogli biti korišćeni u postupku i na istima se mogla zasnovati pobijana pravnosnažna presuda.

Prema navodima zahteva ista bitna povreda odredaba postupka učinjena je i zasnivanjem presude na izveštaju Poljoprivredno stručne službe u Vranju o veštačenju semenki marihuane pronađenih u kući okrivljenog, pošto se u tom izveštaju uopšte i ne govori o semenkama marihuane, već o semenkama konoplje, bez izjašnjenja da li se radi o indijskoj konoplji (marihuani) ili domaćoj industrijskoj konoplji koja ne predstavlja opojnu drogu, zatim uzimanjem kao relevantnog dokaza o izvršenju dela makaza pronađenih u kući okrivljenog koje ništa ne dokazuju, kao ni postojanje traga heroina na telefonskoj kartici, kod postojanja dokaza, koji sud zanemaruje, i to izveštaja Zavoda za zaštitu zdravlja Vranje da je okrivljeni unazad nekoliko dana koristio opojnu drogu heroin.

Prednjim navodima zahteva, iako se poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu suda dokaza o kojima je reč i takođe, osporava ocenu suda iskaza okrivljenog i svedoka I.S. o proveri kvaliteta droge kao razlogu zbog kojeg su se kesice sa drogom nalazile kod njih kritičnom prilikom, dakle osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi na osnovu tih dokaza, dok u vezi sa pomenutim veštačenjem semenki marihuane ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog protivrečnosti razloga presude sa sadržinom nalaza i mišljenja veštaka u pogledu predmeta veštačenja.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.I. u delu u kojem je podnet iz tih razloga, nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                Janko Lazarević,s.r.