Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 526/18 od 29.05.2019. godine, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 839/19 od 22.07.2019. godine, zbog povrede člana 451. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenih.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenih AA i BB, advokatu Zdravku Krstiću, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenih, jer nije našao da je njihovo prisustvo od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se drugostepeni sud protivno odredbi člana 451. stav 1 ZKP, prilikom donošenja pobijane presude, upustio u ocenu pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, budući da prema navodima zahteva činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj presudi, nije bilo sporno, zbog čega javni tužilac prvostepenu presudu nije ni pobijao zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, već samo zbog povrede krivičnog zakona, tvrdeći da su okrivljeni radnje koje su im stavljene na teret optužnim aktom, preduzeli kao službena lica.

Članom 451. stav 1. ZKP propisano da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.

Imajući u vidu navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kao i pravac i osnov izjavljene žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju koja je, iako je navedeno da je izjavljena samo zbog povrede zakona, izjavljena i zbog pogrešnog činjeničnog zaključka – da opština Kuršumlija (član 7. Zakona o lokalnoj samoupravi) nije prenela obavljanje poslova iz svoje nadležnosti štrajkačkom odboru, odnosno okrivljenima kao njegovim članovima, te kako im nije faktički povereno obavljanje javnih ovlašćenja, to nisu stekli ni svojstvo službenih lica, te time nisu ostvareni svi zakonom propisani elementi predmetnog krivičnog dela. Imajući u vidu žalbeni predlog Višeg javnog tužioca – da se pred drugostepenim sudom održi pretres, što je drugostepeni sud i prihvatio, kao i da je prema odredbi člana 455. stav 2. ZKP za držanje pretresa neophodno da je zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja potrebno da se izvedu novi dokazi ili ponove ranije izvedeni dokazi, koji uslov je u konkretnom slučaju bio ispunjen, Vrhovni kasacioni sud je našao da drugostepeni sud prilikom donošenja svoje odluke nije povredio član 451. ZKP.

Takođe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi zahteva Republičkog javnog tužioca kojima se ističe da je drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude povredio zakon u korist okrivljenih. Ovo iz razloga što je drugostepeni sud postupajući po žalbi javnog tužioca, shodno članu 446. stav 2 ZKP, održao pretres, te delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju preinačio prvostepenu presudu i ocenio da su okrivljeni u konkretnom slučaju imali svojstvo službenih lica, ali je našao da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret optužnim aktom.

Kako je drugostepeni sud nakon održanog pretresa utvrdio sve zakonom propisane elemente krivičnog dela u pitanju, pa i da su okrivljeni postupali kao službena lica, s tim što nije dokazano da su izvršili predmetno krivično delo, to Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju za okrivljene povoljniji osnov za oslobođanje od optužbe iz prvostepene presude, a to je da se u radnjama okrivljenih ne stiču zakonski elementi krivičnog dela iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, iako je pravnosnažna presuda izmenjena delimično u činjeničnom i pravnom pogledu donošenjem drugostepene presude.

Prema tome, zaključak Vrhovnog kasacionog suda je da donošenjem pravnosnažne oslobađajuće presude u konkretnom predmetu nije povređen zakon u korist okrivljenih, jer je tačan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u suštini pravnosnažna presuda kojom su okrivljeni oslobođeni od optužbe, što je nezavisno od osnova propisanih u članu 423. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić