Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokati Željko Marović, Aleksandra Stojanović i Ana Petrović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 9), člana 439. tačka 1) do 3), člana 441. stav 4. ZKP-a, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pobija i zbog povrede člana 460.ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i presude ili preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenog AA u zahtevu ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, odnosno da se pobijene presude zasnivaju na dokazima na kome se prema odredbama ZKP-a presuda ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz ističu iskaz okrivljenog AA dat pred VJT u svojstvu svedoka dana 20.05.2015. godine, navodeći da je isti korišćen za donošenje pravnosnažne presude, a samim tim što iskaz okrivljenog koji je dao u svojstvu svedoka pred VJT nije izdvojen iz spisa predmeta učinjena je i povreda člana 74 ZKP-a, koja se odnosi na obaveznu odbranu, jer su pravnosnažne presude zasnovane na iskazu okrivljenog koji je dao u svojstvu svedoka pred VJT bez prisustva branioca za krivično delo za koje je propisana obavezna odbrana i bez upozorenja o zakonskim pravima okrivljenog. Takođe, kao nezakonit dokaz ističu i iskaze svedoka VV, GG i DD datim u fazi istrage pred VJT u periodu kada je okrivljeni AA imao status svedoka u postupku, a njihova nezakonitost se sastoji u tome što saslušanjima ovih svedoka nije prisustvovao ni okrivljeni, ni njegov branilac. Dalje, osporavaju zakonitost i nalaza i mišljenja i dopune nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke Miroslava Vukajlovića ističući da sadrži netačne podatke, da veštak nije izašao na lice mesta, kao i da je nalaz suprotan fodokumentaciji, dok za nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra Ružice Galetić Stojanac navode da je sporan i suprotan medicinskoj dokumentaciji u spisima predmeta, te da je kontradiktoran samom sebi.

Izneti navodi zahteva branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 74. ZKP, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi, a u pogledu nezakonitosti dokaza – iskaza AA datim pred VJT u Sremskoj Mitrovici u svojstvu svedoka dana 20.05.2015. godine, da je navedeni iskaz izdvojen iz spisa predmeta rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br. 90/18 od 21.03.2019. godine. Pored toga, u razlozima pravnosnažne presude u kojima je data odbrana okrivljenog AA, citirano je samo ono što je naveo okrivljeni u neposrednom izlaganju u svojoj odbrani pred zamenikom VJT-a od 14.01.2016. godine, kada je imao svojstvo okrivljenog i kasnije na glavnom pretresu. Dakle, iskaz okrivljenog dat u svojstvu svedoka dana 20.05.2015. godine pred VJT u Sremskoj Mitrovici je izdvojen iz spisa predmeta i nije korišćen u postupku te na njemu nije zasnovana pravnosnažna presuda.

S tim u vezi, neosnovani su i navodi iz zahteva da je neizdvajanjem dokaza, tačnije iskaza AA datog u svojstvu svedoka učinjena povreda odredbe člana 74. KZ-a, imajući u vidu da je iskaz AA od 20.05.2015. godine, kada je saslušan u svojstvu svedoka, izvojen iz spisa predmeta i da na njemu nije zasnovana pravnosnažna presuda, a okrivljeni je od trenutka kada je dobio svojstvo okrivljenog, tačnije od prvog saslušanja u svojstvu okrivljenog pred zamenikom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici dana 14.01.2016. godine, pa do pravnosnažnog okončanja postupka sve vreme imao branioca, kome je bilo omogućeno da preduzima sve radnje u postupku koje su mu zakonom dozvoljene.

Dalje, iz spisa predmeta proizilazi i da su svedoci VV i GG dali svoje iskaze na glavnom pretresu održanom dana 21.03.2019. godine, a svedok DD na glavnom pretresu održanom dana 22.04.2019. godine, u prisustvu branioca i okrivljenog, kada su mogli da postavljaju pitanja svedocima i da osporavaju njihov kredibilitet, tačnije i okrivljenom i braniocu je omogućeno da prisustvuju saslušanju navedenih svedoka, dakle navedeni iskazi svedoka su zakoniti dokazi i na njima se može zasnivati sudska odluka.

U zahtevu se osporava i zakonitost nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke Miroslava Vukajlovića od 16.12.2015. godine i dopune nalaza i mišljenja istog veštaka od 13.06.2016. godine, kao i nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra Ružice Galetić Stojanac od 08.06.2018. godine, međutim branioci okrivljenog ne navode u čemu se konkretno sastoji nezakonitost navedenih dokaza, odnosno da li je dokaz nezakonit sam po sebi, ili po načinu njegovog pribavljanja, već svojim navodima u suštini osporavaju stručnost i kredibilitet navedenih veštaka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, niti povreda člana 74. ZKP-a, koja se dovodi u vezu sa prethodnom povredom, na koju branioci okrivljenog neosnovano ukazuju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a, jer je predmet krivičnog postupka presuđena stvar, odnosno da se u pravnosnažnoj presudi navodi da je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 182. ZOBS-a, a okrivljeni je zbog postupanja suprotno ovoj zakonskoj odredbi već pravnosnažno osuđen presudom Prekršajnog suda u Rumi, Odeljenje u Staroj Pazovi br. Pr. IV – 14-2215/14 od 21.08.2014. godine zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 74) ZOBS-a.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, isti navodi istaknuti u zahtevu branilaca okrivljenog AA bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 90/18 od 08.10.2019. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 drugostepene presude Kž1 335/20 od 03.06.2020. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi pravilno našli da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, a ne prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 74) ZOBS-a, kako je to istaknuto u zahtevu, to su stoga neosnovani i navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo i da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. U ostalom delu vezano za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog osporavaju činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama navodeći da nepostojanje krivičnog dela na strani okrivljenog proizilazi iz novog nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke Andrije Vučinića, jer u datoj saobraćajnoj situaciji okrivljeni nije imao ni saobraćajnih, ni tehničkih uslova da nezgodu izbegne, niti da je spreči, ni ublaži.

Branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva ističu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, samo formalno označavajući ove povrede zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, gde obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navode da u pravnosnažnim presudama nije jasno koji je zakon primenjen, te da nije naveden blanketni propis, osim odredbe člana 182. ZOBS-a, ne navodeću u suštini u čemu se sastoji ova povreda, čime branioci okrivljenog zapravo u obrazloženju zahteva vezano za ovu povredu samo osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama. Takođe, obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navode da je nezakonita odluka o krivičnoj sankciji jer okrivljeni nije kritičnom prilikom imao tehničkih mogućnosti ni izbora da izbegne saobraćajnu nezgodu, zbog čega nema ni njegovih radnji u krivičnopravnom smislu, niti odgovornosti za nezgodu, čime branioci okrivljenog u zahtevu suštinski osporavaju činjenice i okolnosti od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2) i 3) ZKP), dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, isticanjem da je pobijanim presudama prekoračena optužba u odnosu na okrivljenog BB, jer je izmenjenom optužnicom od 18.07.2019. godine okrivljenom BB stavljeno na teret umišljajno postupanje i upravljanje motornim vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci koje su uticale i kompromitovale njegovu sposobnost da upravlja vozilom, dok se u prvostepenoj presudi navodi samo nehatno postupanje i potpuno odsustvo činjenica o dejstvu psihoaktivnih supstanci, nisu ni razmatrani od strane Vrhovnog kasacionog suda. Ovo stoga što se izneti navodi ne odnose na okrivljenog AA, već se odnose na drugog okrivljenog i to okrivljenog BB, a čiji branioci nisu advokati koji su podneli predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti, pa shodno tome nisu ovlašćena lica za podnošenje zahteva u ovom delu.

Pored toga, u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti navodi se da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode i da nije odlučivao o novim dokazima dostavljenim uz žalbu, čime se u zahtevu suštinski ističe povreda odredbe člana 460. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 460. ZKP., te da povreda ove odredabe ZKP ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, je u zahtevu navedena i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja predstavlja zakonom dozoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva se ne daje ni jedan razlog zbog kojeg se smatra da je došlo do povreda navedenih odredaba zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić