.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 797/2021
31.08.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojane Pavlović Sarić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 671/19 od 15.01.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 18/20 od 19.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.08.2021. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojane Pavlović Sarić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 671/19 od 15.01.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 18/20 od 19.03.2021. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 671/19 od 15.01.2020. godine u stavu II izreke delimično je usvojena žalba Javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, te je preinačena u stavu II izreke presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K. br. 904/18 od 28.06.2019. godine, tako što je Viši sud okrivljenog AA sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, izrekao mu uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećena BB je upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 18/20 od 19.03.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Bojane Pavlović Sarić i presuda Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 671/19 od 15.01.2020. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Bojana Pavlović Sarić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž3 br. 18/20 od 19.03.2021. godine i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje, sa nalogom da na sednicu pozove okrivljenog i njegovog branioca.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, u smislu člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, obzirom da je dana 19.03.2021. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu odlučivao o žalbama okrivljenog AA i njegovog branioca podnetim protiv presude Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 671/19 od 15.01.2020. godine, u pogledu radnje koja se okrivljenom stavljena na teret da ju je izvršio dana 01.11.2014. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 103. stav 1. tačka 5) KZ, na koju činjenicu se okrivljeni u žalbi pozivao.
Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Iz izreke pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž1.br. 671/19 od 15.01.2020. godine proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koje je učinjeno u vremenskom periodu od 01.11.2014. godine do 12.07.2015. godine.
Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.
Odredbom člana 103. tačka 5) KZ, propisano je da ako u ovom zakonu nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine.
Odredbom člana 104. stav 6. KZ, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
Okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koje je izvršio u vremenskom periodu od 01.11.2014. godine do 12.07.2015. godine, pa imajući u vidu odredbe člana 103. tačka 5) KZ i člana 104. stav 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja je nastupila dana 12.07.2021. godine, jer je poslednja radnja izršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim preduzeta dana 12.07.2015. godine.
Krivični postupak protiv okrivljenog AA pravnosnažno je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 18/20 od 19.03.2021. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja protiv okrivljenog, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovan.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.
Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojane Pavlović Sarić, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Irina Ristić, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
