Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 133/21 od 17.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Ostoja Perić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste samo delimično preinači, tako što će oštećenog sa imovinskopravnim zahtevom uputiti na parnicu ili imovinskopravni zahtev odbaciti kao nedozvoljen i odbaciti zahtev punomoćnika oštećenog za naknadu troškova za zastupanje od strane punomoćnika.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, sa obrazloženjem da se krivično delo davanje izjave neistinitog sadržaja iz člana 581. Zakona o privrednim društvima (ZOPD), može izvršiti davanjem pisane izjave neistinitog sadržaja, koja je tim zakonom propisana kao uslov za sprovođenje konkretnog postupka, dok je u opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni dao pisanu izjavu neistinitog sadržaja koja je uslov za započinjanje i sprovođenje postupka likvidacije. Međutim, kako je odredbom člana 525. ZOPD propisano, da se likvidacija društva pokreće, dakle, započinje odlukom skupštine članova društva sa ograničenom odgovornošću, a saglasno odredbi člana 211. stav 2. tačka 3) istog zakona, kod jednočlanog društva, jedini član društva obavlja i poslove iz nadležnosti skupštine društva, to predmetna izjava od 23.08.2012. godine nije bila uslov za započinjanje likvidacionog postupka, jer se isti pokreće odlukom skupštine članova društva. Pored navedenog, branilac u zahtevu navodi i to da odsustvo podataka o prijavljenim potraživanjima u početnom likvidacionom izveštaju nije uslov za sprovođenje likvidacionog postupka, a okrivljenom su stavljeni na teret upravo radnje izvršenja koje imaju za posledicu započinjanje i sprovođenje likvidacionog postupka.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 581. stav 1. Zakona o privrednim društvima (ZOPD) koja inkriminiše krivično delo davanje izjave neistinitog sadržaja, propisano je da će se, zakonski zastupnik društva ili član organa društva, kao i likvidacioni upravnik, ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugo stručno lice koje da pisanu izjavu neistinitog sadržaja, koja je propisana tim zakonom kao uslov za sprovođenje konkretnog postupka, sa namerom da taj postupak započne i/ili sprovede i/ili okonča, kao uslov za stupanje na snagu ili sprovođenje odluke društva, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Nadalje, prema odredbi člana 536. ZOPD, likvidacioni upravnik nakon sastavljanja početnog likvidacinog bilansa kao vanrednog finansijskog izveštaja i donošenja odluke o njegovom usvajanju ortaka, komplementara, odnosno skupštine, u smislu stava 3. tog člana, sastavlja i početni likvidacioni izveštaj, koji, pored ostalog, sadrži i listu prijavljenih potraživanja i listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja. Usvojeni početni likvidacioni izveštaj, registruje se u skladu sa Zakonom o registraciji u roku od 15 dana od dana usvajanja (član 536. stav 6. ZOPD), a likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovima društva, pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva (član 536. stav 7. ZOPD).

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da početni likvidacioni izveštaj koji sastavlja likvidacioni upravnik i koji je registrovan u Agenciji za privredne registre, predstavlja uslov propisan odredbom člana 536. stav 7. ZOPD, samo za sprovođenje, a ne i za započinjanje postupka likvidacije, kako se to i navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Po oceni ovoga suda, činjenični opis dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela davanje izjave neistinitog sadržaja iz člana 581. stav 1. ZOPD, za koje je okrivljen oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako ona koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u tome što je okrivljeni kao direktor i likvidacioni upravnik „VV“, DOO, dao pisanu izjavu neistinitog sadržaja koja je propisana članom 536. Zakona o privrednim društvima, kao uslov za sprovođenje likvidacije navedenog privrednog društva, tako što je Agenciji za privredne registre podneo početni likvidacioni izveštaj u koji je uneo neistinit podatak, da „do dana 27.07.2012. godine nije bilo prijavljenih potraživanja“, iako je likvidacioni poverilac navedenog privrednog društva, oštećeni advokat BB, imao potraživanja prema tom privrednom društvu kao dužniku u iznosu od 303.200,00 dinara po označenoj pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Novom Sadu, koji izveštaj je usvojen od strane Registra privrednih subjekata Beograd, na koji način je okrivljeni sproveo likvidacioni postupak i oštećenog kao poverioca onemogućio da naplati navedeno potraživanje i pričinio mu štetu u iznosu od 303.200,00 dinara, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, kao i postojanja namere kod okrivljenog da preduzetim radnjama postupak likvidacije okonča.

Dakle, u izreci pobijane pravnosnažne presude je sadržano zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela koje se tiče predmeta izvršenja i to tako što je označeno da pisana izjava neistinitog sadržaja – početni likvidacioni izveštaj, koji je sastavio okrivljeni kao likvidacioni upravnik navedenog privrednog društva, predstavlja uslov za sprovođenje likvidacionog postupka u smislu člana 536. ZOPD.

Stoga, po nalaženju ovog suda, činjenica da je u izreci presude označeno da navedena pisana izjava – početni likvidacioni izveštaj bitan uslov i za „započinjanje“ likvidacionog postupka nije od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela, već ista, eventualno može ukazivati na nerazumljivost izreke što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, koja nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan i navod zahteva branioca okrivljenog da odsustvo podataka o prijavljenim potraživanja u početnom likvidacionom izveštaju nije uslov za sprovođenje likvidacionog postupka, s obzirom na to da je odredbom člana 536. stav 7. ZOPD propisano da likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca, niti sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, pa je sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva, početni likvidacioni izveštaj koji sadrži listu prijavljenih kao i listu osporenih potraživanja, neophodan uslov za sprovođenje postupka likvidacije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, ali navodi zahteva kojima istu obrazlaže tako što ističe da je oštećeni u pravnosnažno okončanom parničnom postupku, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, P 1953/11 ostvario svoje potraživanje, uvećano za kamatu i parnične troškove, ne mogu biti predmet razmatranja Vrhovnog kasacionog suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti, jer isti predstavljaju osporavanje činjenica utvrđenih u pravnosnažnoj presudi, vezano za postojanje imovinskopravnog zahteva oštećenog, odnosno ukazivanje branioca na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić