Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka – paušala u iznosu od 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br 218/24 od 04.03.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Ognjena Tarabića, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 1806/20 od 26.10.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ognjen Tarabić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati – na zapisniku o inspekcijskom nadzoru od 22.10.2019. godine, obzirom da iskaz okrivljenog, dat tom prilikom, nije sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, jer okrivljeni nije bio poučen o svojim pravima u smislu člana 68. ZKP, niti je saslušan u prisustvu branioca, odnosno nije mu predočeno da njegovom saslušanju može prisustvovati branilac.

Izloženi navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo stoga što zapisnik o inspekcijskom nadzoru H-14 broj 356-3071/2019 od 22.10.2019. godine u smislu člana 138. stav 2. ZKP predstavlja ispravu koju je u propisanom obliku izdao državni organ, u konkretnom slučaju Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sektor za građevinski i urbanistički i inspekcijski nadzor, i to u granicama svoje nadležnosti, koja isprava je po oceni ovoga suda pribavljena u skladu sa članom 139. ZKP, te stoga ista predstavlja zakonito pribavljen dokaz, na kom se može zasnivati pravnosnažna presuda. Predmetni zapisnik građevinske inspekcije, koji je bio osnov za donošenje rešenja o zatvaranju gradilišta od strane istog organa, po Zakonu o inspekcijskom nadzoru i Zakonu o opštem upravnom postupku, sačinjen je po pravilima i odredbama tog postupka u kom nema mesta primeni člana 68. ZKP u odnosu na prava okrivljenog. Stoga nema ni osnova da se predmetni zapisnik ispituje sa aspekta navedene povrede zakona. Okrivljeni je u tom postupku saslušan u svojstvu investitora da bi tek pokretanjem krivičnog postupka protiv njega moglo doći do primene odgovarajućih odredaba ZKP.

Iz navedenih razloga, neosnovano se u podnetom zahtevu ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da u izreci prvostepene presude nisu navedene radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog, odnosno koje radnje je okrivljeni preduzeo da bi se smatrao izvođačem radova, već se samo navodi da je okrivljeni „investirao“, a zbog čega prema stavu branioca „izreka presude ne upućuje na zaključak da su ostvareni svi elementi krivičnog dela“, jer delo može izvršiti samo izvođač radova.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da je iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Naime, prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni je u periodu od avgusta meseca do 12.11.2019. godine, u Beogradu, u ulici ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga delo čije je izvršenje hteo, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, investirao izgradnju objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, a nakon što je doneto rešenje kojim se obustavljaju navedeni radovi i da se gradilište zatvara 17.10.2019. godine, nastavio je sa izgradnjom navedenog objekta, što je i konstatovano zapisnikom o inspekcijskom nadzoru od 12.11.2019. godine, kada je utvrđeno da su izvedeni radovi na izgradnji objekta nepravilnog oblika..., nakon čega su navedeni radovi obustavljeni.

Imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni, kao investitor, iako je doneto rešenje kojim se obustavljaju radovi na predmetnom objektu, nastavio sa izgradnjom ovog objekta, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, pri činjenici da krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ čini investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, i to ukoliko nastavi započetu gradnju iako je izdato rešenje o obustavi radova, to je očigledno da u radnjama okrivljenog, opisanim u izreci prvostepene presude, stoje svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog dela je i oglašen krivim. Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni neosnovanim.

Pored toga,branilac okrivljenog u podnetom zahtevu iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da prvostepeni sud nije utvrdio da li je upravo okrivljeni bio izvođač radova i osporava status okrivljenog kao investitora, a kojim navodima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te se u ocenu ovih navoda Vrhovni sud nije ni upuštao.

Sa svega izloženo, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković