Na osnovu odredbe člana 246. stav 7. KZ od okrivljenih A.B. i D.S. trajno je oduzeta opojna droga i odlučeno da će se ista nakon pravnosnažnosti presude uništiti, dok je na osnovu odredbe člana 87. KZ prema okrivljenima S.S., A.B., V.M., D.S. i P.M., izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta krivičnog dela i odlučeno da će se nakon pravnosnažnosti presude postupiti u skladu sa zakonom, dok je na osnovu odredbe člana 91. i 92. KZ od okrivljenih S.S. i A.B. oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i odlučeno da će ista biti uplaćena u budžet Republike Srbije, po pravnosnažnosti presude. Na osnovu odredbe člana 196. stav 1. ZKP-a, okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4124/13 od 17.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kt br. 373/12 od 07.11.2013. godine i žalbe branilaca okrivljenih S.S., A.B., V.M., P.M. i D.S., a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 34/13 od 25.09.2013. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K br. 34/13 od 25.09.2013. godine, branilac okrivljenog S.S., adv. Ž.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog pogrešne primene materijalnog prava - povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine u celini prvostepenu presudu i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 34/13 od 25.09.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4124/13 od 17.12.2013. godine, podneli su branioci okrivljenih A.B., V.M. i P.M., adv. P.B. i adv. M.A., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i člana 438. stav 2. tačke 1. i 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine ili preinači pravnosnažnu presudu tako što će okrivljene osloboditi od odgovornosti ili pak da istu preinači tako što će okrivljenima izreći blaže kazne zbog eventualno drugog učinjenog krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.S., A.B., V.M. i P.M., Republičkom javnom tužiocu, i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branilaca okrivljenih ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., adv. Ž.N. u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. i člana 439. tačka 2. ZKP-a, i zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.B., V.M. i P.M., adv. P.B. i M.A. u odnosu na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, ocenjuje neosnovanim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih S.S. se ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP-a koja se prema navodima zahteva sastoji u tome da sud nije potpuno rešio predmet optužbe odnosno nije odlučio o predlogu javnog tužioca, datom u podignutoj optužnici da se okrivljenom S.S. izrekne mera bezbednosti- oduzimanje predmeta - putničkog motornog vozila marke Vwp, sive boje, reg. oznake ... sa pripadajućim kontakt ključem, potvrdom o vlasništvu vozila i potvrdom o registraciji. U prilog tvrdnji da predmet optužbe nije rešen branilac optužbe ističe da ni u izreci pravnosnažne presude nema odluke o meri bezbednosti a što bi moralo s`obzirom na odredbu člana 424. stav 1. tačka 5. ZKP-a.

Prednje navode zahteva branioca okrivljenog S.S. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer odluka o meri bezbednosti koja predstavlja vrstu krivične sankcije (član 4. stav 1. KZ) nije sastavni deo identiteta i predmeta optužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP-a propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, dok je stavom 2. istog člana 420. ZKP-a propisano da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, te kako vrsta mere bezbednosti - oduzimanje predmeta iz člana 87. KZ, koja predstavlja krivičnu sankciju (član 4. stav 1. KZ) ne predstavlja deo optužbe, to njenim ne navođenjem u izreci pravnosnažne presude nije učinjena povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP-a.

Takođe su neosnovana ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S. o povredi zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, a naime da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Branilac okrivljenog u suštini osporava zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni S.S. u konkretnom slučaju, postupao kao član „grupe“. U prilog svojoj tvrdnji branilac okrivljenog navodi da se iz izreke i obrazloženja prvostepene presude može jasno videti da je okrivljeni S.S. izvršio samo jedno krivično delo i to ono „ dana 13.08.2012. godine ...“ a na način kako je to bliže opisano u izreci pobijane presude i isto se mora kvalifikovati po članu 246. stav 1. KZ, a ne po stavu 3. člana 246. KZ, kako je to urađeno od strane prvostepenog suda, o čemu, pri tom, nisu dati jasni i valjani razlozi.

Prema odredbi člana 112. tačka 22. KZ grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnog dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini lice koje neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži, prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, a krivično delo iz stava 3. istog člana 246. KZ postoji ukoliko je delo izvršeno od strane grupe ili je učinilac tog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika.

Imajući u vidu napred citirane odredbe krivičnog zakonika, Vrhovni kasacioni sud suprotno iznetim navodima u zahtevu branioca okrivljenog S.S. zaključuje da radnje okrivljenih bliže opisane u izreci prvostepene presude sadrže sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ, o čemu su na stranama 50 i 51 obrazloženja pravnosnažne presude dati jasni i valjani razlozi o tome da su svi okrivljeni kritičnom prilikom postupali zajedno kao grupa, svesni svojih i tuđih obaveza, u istoj delovali sporazumno u cilju vršenja neovlašćenog prometa opojne droge, a radi sticanja imovinske i druge koristi.

Kako je ova povreda zakona i to član 439. tačka 2. ZKP-a isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP-a na iste upućuje.

Takođe su neosnovana isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.B., V. i P.M. u odnosu na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP- a, a naime da se presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. U konkretnom slučaju branioci okrivljenih osporavaju iskaz policijskog službenika N.A. koji se po stavu branioca ne može koristiti kao dokaz u ovom krivičnom postupku.

Ovo s`toga što ovaj svedok – N.A. u konkretnom slučaju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije govorio o podacima i činjenicama koje su mu dala osumnjičena lica (na takvim podacima se ne može zasnivati sudska odluka) već samo i isključivo o svojim ličnim opažanjima.

Nadalje, se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.B., V. i P.M. ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i nejasna, da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a što sve čini predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP-a. Obrazlažući napred navedenu povredu branioci okrivljenih, u stvari osporavaju činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom i polemišu sa ocenom dokaza datom od strane suda, nalazeći da iz izvedenih dokaza proizilazi da su okrivljeni izvršili svaki ponaosob krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ- a a ne krivično delo iz stava 3. člana 246. KZ, za koje su oglašeni krivim, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom odnosno njegovom braniocu.

S`toga navođenje i obrazloženje nedozvoljenih razloga za podnošenje zahteva čini taj deo zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.B., V. i P.M., shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.