Presudom Višeg suda u Čačku Kž 203/18 od 10.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Čačku K br.202/18 od 11.07.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Slobodan Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je prvostepenom presudom optužba prekoračena, a koja povreda nije otklonjena od strane drugostepenog suda u postupku po žalbi.

Prema stanju u spisima, optužnim predlogom Kt br.634/14 od 17.09.2015. godine, koji je izmenjen 24.06.2015. godine i 05.12.2017. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret da je „u toku noći neutvrđenog dana sredinom avgusta meseca 2014. godine, u kasnim noćnim časovima u Konjevićima, Grad Čačak, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, sa umišljajem pomogao okrivljenom BB u izvršenju krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, a okrivljenom VV u izvršenju krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika na taj način što je po pozivu okrivljenog BB, svojim putničkim motornim vozilom marke „...“ došao do kruga Preduzeća „GG“ DOO, vozilo parkirao uz kapiju ovog preduzeća, iznutra otvorio gepek vozila i spustio zadnje sedište“ na koji način je omogućio navedenim okrivljenima da u njegovo vozilo ubace stvari navedene u izreci prvostepene presude „a znao je da navedeni predmeti potiču od izvršenja krivičnog dela, nakon čega je zajedno sa okrivljenim VV oduzete predmete koji su bili smešteni u gepeku njegovog vozila preterao do kuće ovog okrivljenog, gde su ih zajedno izneli iz gepeka i smestili u garažu“, i da je time izvršio krivično delo teška krađa u pomaganju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 35. KZ.

Na glavnom pretresu održanom dana 11.07.2018. godine, javni tužilac je ostao u svemu pri optužnom predlogu od 17.09.2015. godine, izmenjenom 24.06.2015. godine i 05.12.2017. godine, s tim što je precizirao optužni predlog u pogledu pravne kvalifikacije, stavljajući okrivljenom AA na teret izvršenje krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 1. KZ.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Čačku K br.202/18 od 12.07.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 1. KZ koje je, prema izreci pobijane presude, izvršio tako što je kritičnom prilikom „u uračunljivom stanju, sa eventualnim umišljajem, svestan zabranjenosti svoje radnje, prikrivao stvari za koje je znao da su pribavljene krivičnim delom, tako što je po pozivu okrivljenog BB, posle izvršenja krivičnog dela teška krađa opisanog u tački 2 optužnog predloga došao svojim putničkim motornim vozilom marke „...“ do kruga Preduzeća „GG“ DOO, pa vozilo parkirao uz kapiju preduzeća, otvorio u unutrašnjosti vozila, ne izlazeći iz istog, gepek vozila, spustio zadnje sedište, a okrivljeni BB i VV u njegovo vozilo su ubacili električnu muljnu pumpu“ ... i ostale stvari navedene u izreci presude „a koje su prethodno BB i VV oduzeli iz garaže preduzeća „GG“ DOO za projektovanje i izgradnju hidrograđevinskih objekata, pa kako je znao da navedeni predmeti potiču od izvršenja krivičnih dela, zajedno sa VV oduzete predmete je preterao do kuće okrivljenog VV ... gde su ih zajedno izneli iz gepeka i smestili u garažu“.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Donoseći pobijanu prvostepenu presudu, Osnovni sud u Čačku povredio je objektivni identitet optužbe, obzirom da je dispozitiv optužnog akta izmenio od radnje pomaganja u radnju prikrivanja, kao i elemente krivice, od direktnog umišljaja u eventualni umišljaj, unoseći pri tome u činjenični opis dela činjenice koje ne sadrži optužni akt, te činjenični opis u izreci presude nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Postupajući na ovaj način, Osnovni sud u Čačku prekoračio je optužbu, i pobijanom presudom učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a koju povredu Viši sud u Čačku nije otklonio, obzirom da je žalbu branioca okrivljenog AA odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog usvojio kao osnovan i ukinuo pobijane presude, a predmet vratio Osnovnom sudu u Čačku na ponovno odlučivanje.

Osnovni sud u Čačku će u ponovnom postupku otkloniti navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius), propisanom odredbom člana 453. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić