Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 680/21 od 26.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Kraljevu i branioca okrivljenog Aleksandra Bulovana i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Aleksandra Bulovana, advokat Rade Erkić zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 74. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev uvaži i preinači u celini pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Bulovana, je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže tako što navodi da u radnjama okrivljenog nema elemenata saizvršilaštva (zajedničkog dogovora) u ostvarivanju ostalih obeležja bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, i to pre svega prenosa opojne droge radi prodaje.

Istaknute navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Bulovana, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Saizvršilaštvo u smislu odredbe člana 33. Krivičnog zakonika postoji ukoliko više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili ukoliko ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, utvrđenog iz izreke presude Višeg suda u Kraljevu K 49/18 od 06.07.2021. godine, koja je u svemu potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 680/21 od 26.10.2021. godine proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni Aleksandar Bulovan u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Ovo sa razloga, što se iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude utvrđuje „...Da je okrivljeni Aleksandar Bulovan, postupajući kao uračunljivo lice, svestan svoga dela i svestan da je ovakvo njegovo delo zabranjeno, a čije je izvršenje hteo, po prethodno postignutom dogovoru (sa još 3 lica), a ostvarujući zajedničku odluku, neovlašćeno radi prodaje prenosio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu...tako što su se najpre dogovorili ....da...zajedno nabave opojnu drogu kanabis...i neovlašćeno je radi prodaje prenesu u Beograd, pri čemu su se dogovorili šta će svako od njih raditi, pa su...postupili po dogovoru....od njima poznatog lica nabavili opojnu drogu kanabis....u količini od 12.307,58 grama neto mase....zapakovali u 13 paketa....sakrili ih u konstrukcionu šupljinu iznad šus pleha iznad poda vozila..., a zatim ovu opojnu drogu neovlašćeno prenosili radi dalje prodaje, tako što je vozilom upravljao okrivljeni Aleksandar Bulovan, dok se na mestu suvozača nalazio okrivljeni Dmitar Tomašević, pri čemu se ispred njih kretalo vozilo marke...., kojim je upravljao okrivljeni Radomir Ilić, a na mestu suvozača sedeo okrivljeni Ivan Dimitrijević, a koji su uspostavljenom radio vezom obaveštavali okrivljenog Aleksandra Bulovana i okrivljenog Dmitra Tomaševića o postavljenim policijskim patrolama na putu...“

Postupajući na napred opisani način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda okrivljeni Aleksandar Bulovan, zajedno sa još 3 lica, po prethodnom dogovoru, zajednički su delovali - učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, sa umišljajem ostvarujući zajedničku odluku, na način opisan u izreci presude. Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, preduzimanje međusobno povezanih radnji opisanih u izreci presude, jasno pokazuje da je između okrivljenih postojala saglasnost i dogovor da delo vrše zajedno i da su svesni da aktivno učestvuju u izvršenju radnji krivičnog dela sa drugim licima.

Kako je kod okrivljenog Aleksandra Bulovana postojala svest o zajedničkom delovanju kao i prethodni dogovor za izvršenje radnje krivičnog dela – neovlašćenog prenosa opojne droge radi njene prodaje, o čemu se, odgovarajući na navode žalbe branioca, izjasnio i drugostepeni sud na strani 6. u stavu petom obrazloženja drugostepene presude, iznoseći razloge koje u svemu kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, te kako, činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene pravnosnažne presude sadrži sve elemente krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Aleksandar Bulovan, oglašen krivim i osuđen, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe se da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao takve dokaze označava iskaze saoptuženih (sada već osuđenih lica), koje je okrivljeni osporavao.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Bulovana se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Stoje navodi zahteva da je u dokaznom postupku, na glavnom pretresu održanom dana 25.02.2021. godine, prvostepeni sud pročitao odbrane okrivljenih Dmitra Tomaševića i Radomira Ilića date na glavnom pretresu održanom dana 24.09.2018. godine. Međutim, na ovaj način prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Odredbom člana 406. stav 1. ZKP je propisano: „Osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već optuženih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako je, između ostalog, kao u tački 5) ovog člana propisano „da je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Kraljevu, nakon sprovedene istrage, Višem sudu u Kraljevu podneo optužnicu Kto 50/14 od 05.11.2014. godine, izmenjena dana 19.11.2014. godine i 26.12.2018. godine, protiv okrivljenih Aleksandra Bulovana, Dmitra Tomaševića, Ivana Dimitrijevića i Radomira Ilića, zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg suda u Kraljevu K 80/14 od 16.01.2018. godine u krivičnom predmetu okrivljenih Aleksandra Bulovana, Dmitra Tomaševića, Ivana Dimitrijevića i Radomira Ilića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, postupak protiv okrivljenog Aleksandra Bulovana razdvojen i odlučeno je da se pred tim sudom ima posebno dovršiti.

Pored ovoga, iz spisa proizilazi da je u odnosu na okrivljene Dmitra Tomaševića, Ivana Dimitrijevića i Radomira Ilića, Viši sud u Kraljevu doneo presudu K 80/14 od 16.01.2018. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 223/19 od 02.04.2019. godine i okrivljeni Dmitar Tomašević i Ivan Dimitrijević osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina, a okrivljeni i Radomir Ilić, na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odredba člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu, i bez saglasnosti stranaka, izvede dokaz i to putem vršenja uvida ili čitanja sadržine zapisnika o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 25.02.2021. godine, sa iskazima okrivljenih Dmitra Tomaševića i Radomira Ilića, prema kojima je postupak razdvojen i okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, koje su dali na glavnom pretresu vršenjem uvida u zapisnik o glavnom pretresu od 24.09.2018. godine i njegovim čitanjem, umesto neposrednog ispitivanja ovih saoptuženih na glavnom pretresu, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu saoptuženog prema kojem je postupak razdvojen ili okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način je izvođenja dokaza na glavnom pretresu, pa se takav iskaz može koristiti kao dokaz, imajući u vidu da su prilikom saslušanja okrivljenih Dmitra Tomaševića i Radomira Ilića, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, bile ispunjene sve procesne pretpostavke za njihovo saslušanje.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, zakonito, u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenog Aleksandra Bulovana neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na istu povredu zakona, branilac okrivljenog Aleksandra Bulovana, u podnetom zahtevu kao nezakonite dokaze označava dokaze koji su izvedeni na glavnim pretresima održanim dana 04.12.2018. godine i 30.01.2019. godine, bez prisustva okrivljenog, a u prisustvu branioca „koji nije imao to svojstvo“. Prema navodima branioca, na ovim glavnim pretresima sud je odredio medicinsko veštačenje zdravstvenog stanja okrivljenog i izvršio uvid u čitav niz drugih isprava i ispitao predstavnika komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje, te osim okolnosti vezanih za trenutno zdravstveno stanje okrivljenog, utvrđivao i okolnosti vezane za njegovu uračunljivost, ali i druge odlučne činjenice, zbog čega su isti morali biti izdvojeni iz spisa.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sud na glavnim pretresima održanim bez prisustva okrivljenog, a u prisustvu branioca postavljenog po službenoj dužnosti, isključivo izvodio dokaze (medicinska dokumentacija, dopuna nalaza i mišljenja Instituta za mentalno zdravlje, iskaz predstavnika komisije veštaka...), koji se odnose na zdravstveno stanje okrivljenog – procesnu sposobnost okrivljenog odnosno mogućnost njegovog izlečenja i učestvovanja u krivičnom postupku i utvrđivanje vremenskog perioda koji je potreban da bi se okrivljeni osposobio za učestvovanje u postupku.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ukoliko je presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda, dok dokazi na koje ukazuje branilac okrivljenog ne predstavljaju dokaze koji se odnose na predmet optužbe i na kojima bi se mogla zasnivati pravnosnažna presuda, u smislu citirane odredbe.

Pri tome, svi dokazi na kojima se zasniva pravnosnažna presuda izvedeni su na glavnom pretresu u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, u skladu sa zakonskim odredbama i procesnim pretpostavkama za njihovo izvođenje, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da izneti navodi branioca, ne dovode u pitanje zakonitost pobijanih presuda.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe da je okrivljenom tokom postupka povređeno pravo na obaveznu odbranu iz člana 74. tačka 2) ZKP, koja povreda zakona predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, ovu povredu, branilac obrazlaže isticanjem da je u konkretnom postupku okrivljenog Aleksandra Bulovana branio branilac, advokat Denis Bećirić, koji je bio branilac i okrivljenima Dmitru Tomaševiću i Radomiru Iliću, te da je sud bio u obavezi da okrivljenom Aleksandru Bulovanu postavi drugog branioca po službenoj dužnosti, obzirom da su se okrivljeni Dmitar Tomašević i Radomir Ilić branili tako što su teretili okrivljenog Aleksandra Bulovana, koji u tom momentu još nije izneo svoju odbranu, jer je bio procesno nesposoban.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima ne ukazuje se na povredu zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, niti na neku od procesnih situacija predviđenih odredbom člana 74. ZKP, kojima je predviđena obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, već se ukazuje na povredu odredbe člana 73. stav 3. tačka 4) ZKP, kojom je propisana jedna od mogućnosti da se bude branilac. Kako, povreda navedene odredbe, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje ovih navoda nije upuštao.

U vezi sa tim, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, isticanjem da pravo na odbranu podrazumeva i pravo okrivljenog da prisustvuje suđenju. Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ove povrede zakona, takođe, nije upuštao, obzirom da ista ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, shodno članu 485. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić