Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Oštećena BB za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena je na parnicu.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž 25/18 od 20.03.2018. godine, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu i preinačena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 214/15 od 31.10.2017. godine u stavu 1. i stavu 2. izreke samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljenom AA za produženo krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, i okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca kao i žalba branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog VV, adv. Miroslav Dmitrović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koji je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Miroslava Dmitrovića, u odnosu na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok u ostalom delu nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog AA, adv. Miroslav Dmitrović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da u opisu radnji okrivljenog se ne stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom. U vezi sa tim u zahtevu se ističe da nije bilo ozbiljnih pretnji u opisu radnje iz stava I tačka 1 kao i tačka 2 i 3 izreke, pa iz prvostepene presude ne proizilazi da je krivično delo učinjeno prema više lica ili da je izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kao i da radnje opisane u stavu II izreke prvostepene presude, ne predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, već da se radi o prekršajima iz Zakona o javnom redu i miru, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 2. istog člana propisan kvalifikovani oblik ovog dela - kada je delo iz stava jedan učinjeno prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog datih u izreci pod I prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, s tim što je pravna kvalifikacija određena prema najtežem obliku od učinjenih dela, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o navedenom krivičnom delu već o prekršaju iz Zakona o javnom redu i miru.

Polazeći od navedenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju reč je o pretnji okrivljenog da će napasti na život i telo, upućenoj oštećenima, koja pretnja je prouzrokovala zabranjenu posledicu koja se ogleda u stvaranju osećaja ugroženosti sigurnosti kod oštećenih u odnosu na tačku jedan i tri stav I izreke prvostepene presude, dok u odnosu na tačku dva navedena pretnja je bila kvalifikovana imajući u vidu način upućivanja i njenu sadržinu, čiji je smisao napad na život i telo i da je kao takva kod oštećenih nesumnjivo izazvala osećaj ugroženosti, uznemirenosti i straha za ličnu bezbednost, pri čemu je okrivljeni bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Takođe iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela datog u izreci II prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da se radi o prekršaju iz Zakona o javnom redu i miru.

Stoga su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog AA, da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3), pri čemu u obrazloženju podnetog zahteva ne navodi zbog čega smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda krivičnog zakona. Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. ZKP) dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smisliu člana 489. stav 1. ZKP, te tako kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povredu iz člana 439. tačka 3) ZKP ne dajući razloge zbog kojih smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić