Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.U., advokat N.R. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.U., advokata N.R. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.U., pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u zahtevu ističe da okrivljeni kritičnom prilikom nije ostvario zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, ukazivanjem da okrivljeni kritičnom prilikom nije oštećene doveo u zabludu lažnim prikazivanjem predmetnih činjenica da nešto učine na štetu svoje imovine, a u nameri pribavljanja za sebe protivpravne imovinske koristi, isticanjem da oštećeni nisu preduzeli bilo koju radnju na štetu svoje imovine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.U. već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 poslednji pasus i strani 4 pasus prvi obrazloženja pobijane presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama ovog okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se na iskazu svedoka I.K. presuda ne može zasnivati jer je ovo lice, shodno odredbi člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP isključeno od dužnosti svedočenja.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je, između ostalog, da je od dužnosti svedočenja isključeno lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne (... advokat...), osim ako je oslobođen od te dužnosti posebnim propisom ili izjavom lica u čiju korist je ustanovljeno čuvanje tajne.

Kako okrivljeni svedoku I.K. – advokatu nije dao punomoćje za zastupanje iz koga bi proizilazila obaveza čuvanja profesionalne tajne, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovaj dokaz pribavljen u svemu u skladu sa odredbama ZKP i na istom se presuda može zasnivati.

Istovremeno, ovaj sud ukazuje da se pravnosnažne presude pored ovog dokaza zasnivaju i na drugim dokazima i to pre svega na iskazima svedoka i izvedenim materijalnim dokazima, pa je očigledno da bi i bez navedenog dokaza bila doneta ista presuda.

Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenog D.U., Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja može uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog, da okrivljeni nikada ne bi pristao na zaključenje ugovora o kupoprodaji od 08.09.2006. godine da je imao nameru da lažno prikaže činjenice i dovede u zabludu oštećene, s obzirom da je ugovor o zajmu bio neformalan, odnosno da nije bio sačinjen u bilo kakvoj formi kojom bi se mogao dokazivati, a da je zaista imao nameru da prevari oštećene mogao je da ne zaključi ugovor o kupoprodaji na koji način bi mogao sav novac da ''uzme'' oštećenima bez ikakvih dokaza, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.U. ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.U., nije razmatrao meritorno.

Rukovođen iznetim razlozima, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević,s.r.