Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.71/21 od 13.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br.116/18 od 26.02.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dušan Šipovac, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu iz člana 439. tačka 2) ZKP kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i povredu člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju ne postoje objektivni elementi radnje izvršenja krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. u vezi stava 3. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim. Prema navodima zahteva samo javni tužilac, odnosno sud mogu utvrditi da li je neko krivično delo učinjeno ili ne, i to donošenjem odgovarajućeg akta o okončanju predistražnog odnosno krivičnog postupka, a što u konkretnom slučaju nikada nije učinjeno, jer prijava okrivljenog AA nikada nije prosleđena javnom tužiocu na dalje postupanje, te u konkretnom slučaju ne postoje objektivni elementi radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, a ne može se utvrditi ni da li je ispunjen subjektivni element.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. KZ nije potrebno da je u vezi podnete krivične prijave pokrenut postupak, kako predistražni, tako i krivični. Za postojanje ovog krivičnog dela dovoljno je da su tvrdnje iznete u krivičnoj prijavi neistinite u objektivnom smislu, i da izvršilac na subjektivnom planu to zna. Kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kritičnom prilikom prijavio da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (krivično delo razbojnička krađa, od strane NN lica), a po obavljenom uviđaju povodom prijave i prikupljanja obaveštenja policijski službenici su utvrdili da navedeno delo nije učinjeno, pri čemu je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, to u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog stoje svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. u vezi stava 3. KZ, zbog kog je i oglašen krivim.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Nadalje, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni prijavio kako je NN muško lice izvršilo krivično delo razbojnička krađa, i pored toga što prilikom prijavljivanja događaja u policijskoj stanici ni u jednom trenutku nije pravno kvalifikovao krivično delo koje prijavljuje, već samo da mu je tog dana nepoznato lice ukralo kantu sa naftom, nanevši mu pri tom telesne povrede. Kako okrivljeni nije precizirao da li je u kanti bilo nafte, niti vrednost stvari koju je NN lice odnelo, a javni tužilac nije utvrdio vrednost ukradene stvari, to prema navodima zahteva iz svega navedenog proizilazi da je okrivljeni u suštini prijavio da je izvršeno krivično delo sitna krađa iz člana 210. KZ, koje se goni po privatnoj tužbi, a ukoliko se tužilac vodio opisom događaja u smislu fizičkog napada i protivpravnog prisvajanja stvari, to se krivično delo moglo kvalifikovati samo kao prinuda iz člana 135. KZ u sticaju sa krivičnim delom sitna krađa iz člana 210. KZ, a ne kao krivično delo razbojnička krađa. Stoga je prema stavu branioca sud pogrešno pravno kvalifikovao krivično delo koje je okrivljeni prijavio kritičnom prilikom.

Vrhovni kasacion sud je i ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio neosnovanim.

Ovo stoga što izvršilac krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. KZ, ne mora da bude svestan pravne kvalifikacije dela koje je predmet prijavljivanja, niti činjenice da se za to krivično delo goni po službenoj dužnosti, već se te činjenice utvrđuju iz opisa datog u krivičnoj prijavi.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA prijavio da je NN lice „zatekao u izvršenju krivičnog dela, kako iz garaže, koja je prethodno bila zaključana, iznosi kantu sa naftom, pri čemu su jedna ili dve kamionske gume već bile iznete ispred garaže, i na njegovo pitanje šta radi tu, to lice ga je fizički napalo, a potom prisvojilo kantu sa naftom i otišlo u nepoznatom pravcu“, a što predstavlja bitne elemente krivičnog dela razbojničke krađe, kako je to i navedeno u izreci presude, pa se ne može govoriti o sitnoj krađi iz člana 210. KZ.

Pored toga, za krivično delo lažno prijavljivanje nije od značaja koje krivično delo je učinilac prijavio, već je bitno da se radi o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pa kako se i krivično delo prinude iz člana 135. KZ (na kojoj pravnoj kvalifikaciji se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog insistira) goni po službenoj dužnosti, to je zahtev i u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po oceni ovoga suda, neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, u preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, i s tim u vezi polemiše sa iskazima saslušanih svedoka i ističe da su ovi iskazi protivrečni, pa kako odredbama člana 485. stav 4. ZKP, kojim su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog napred navedenih povreda, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić