.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 804/2015
07.10.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog T.A., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog T.A., adv. B.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 3K 70/14 od 27.04.2015. godine i Višeg suda u Pirotu Kž 128/15 od 23.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 07.10.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog T.A., adv. B.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu 3K 70/14 od 27.04.2015. godine i Višeg suda u Pirotu Kž 128/15 od 23.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu 3K 70/14 od 27.04.2015. godine, okrivljeni T.A., oglašen je krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine računajući od dana pravnsnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan da na ime paušala isplati sudu iznos od 2.000,00 dinara, i na ime troškova postupka iznos od 16.247,00 dinara a da oštećenoj J.J. na ime troškova postupka isplati iznos od 128.625,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude.
Oštećena J.J. je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Pirotu Kž 128/15 od 23.06.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog T.A., adv. B.B. i presuda Osnovnog suda u Pirotu 3K 70/14 od 27.04.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog T.A., adv. B.B. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i odbije optužbu prema okrivljenom.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog T.A., adv. B.B. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog T.A., kao osnov podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti naveo je povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što se u obrazloženju ukazuje na povrede iz člana 439. i člana 423. ZKP i člana 19. KZ a koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Branilac okrivljenog T.A., u podnetom zahtevu ukazuje na povrede odredbe člana 439. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. KZ. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što sud nije primenio odredbu člana 19. KZ, obzirom da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, a što je potvrđeno iskazima saslušanih svedoka, kao i da je pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 423. ZKP, jer je trebalo doneti oslobađajuću presudu, to jest da je pogrešnom ocenom dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda pogrešno primenjen krivični zakon na štetu okrivljenog.
Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 1) ZKP) dok se u suštini ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao i na povredu krivičnog postupka iz člana 423. ZKP, iz kog razloga zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog T.A., adv. B.B., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
