Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 38/16 od 23.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.Č. i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 160/14 od 09.06.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Č., advokat D.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz zahtev da on i njegov branjenik budu obavešteni o sednici veća shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP i predlog da Vrhovni kasacioni sud izvršenje pravnosnažne presude odloži u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č., advokata D.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi sa kojom navodi da su razlozi dati u obrazloženju pravnosnažne presude o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni, međusobno protivrečni i suprotni dokazima u spisu predmeta.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja navodi povredu zakona ne ukazujući konkretno ni na jednu povredu zakona koja, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi, koji su međusobno protivrečni, ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni kritičnom prilikom predmetnu opojnu drogu neovlašćeno držao radi prodaje, već da je ovu malu količinu droge 23 komada tableta ekstazija držao radi sopstvene upotrebe, što potvrđuje nalaz i mišljenje veštaka dr M.M. koji je o ovome naveo da kategorija lica koja drogu koristi povremeno, ovu količinu opojne droge u pitanju može, ukoliko istu koristi dva puta dnevno, utrošiti za sedam do deset dana, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Č., advokata D.M., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                           Dragiša Đorđević,s.r.