Istom presudom, u stavu I tačka 2. izreke, okrivljeni BB, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju i branioca okrivljenog AA, advokata Tomislava Žarkovića, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 1052/18 od 27.11.2018. godine, odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 08.08.2018. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 15.01.2019. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda K 62/16 od 17.01.2019. godine, u stavu prvom, advokatu Goranu Rajiću dosuđeni su troškovi postupka u krivičnom predmetu K 62/16 u ukupnom iznosu od 137.250,00 dinara, od čega na teret budžetskih sredstava OJT u Prijepolju iznos od 15.750,00 dinara, a na teret budžetskih sredstava suda iznos od 121.500,00 dinara, a koji iznosi će se isplatiti u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, dok je stavom drugim, odbijen kao neosnovan zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog BB, advokata Gorana Rajića za dosuđenje troškova krivičnog postupka preko dosuđenog iznosa. Stavom trećim pobijanog rešenja advokatu Tomislavu Žarkoviću, braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA, dosuđen je za odbranu istog u krivičnom predmetu K 62/16, ukupan iznos od 165.750,00 dinara, od čega na teret OJT u Prijepolju iznos od 15.750,00 dinara, a na teret budžetskih sredstava suda iznos od 150.000,00 dinara, a koji iznosi će se isplatiti u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, a stavom četvrtim obavezan je okrivljeni AA da OJT u Prijepolju i Osnovnom sudu u Prijepolju na ime troškova krivičnog postupka plati ukupan iznos od 165.750,00 dinara, od čega na račun OJT u Prijepolju iznos od 15.750,00 dinara, a Osnovnom sudu u Prijepolju iznos od 150.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Kv 20/19 od 31.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Prijepolju izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 15.01.2019. godine, o troškovima krivičnog postuška, koje je ispravljeno dana 17.01.2019. godine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 619/19 od 22.07.2019. godine Republički javni tužilac je podneo protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 08.08.2018. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1052/18 od 27.11.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to povrede zakona iz člana 441. stav 4 u vezi člana 262. stav 1. i 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 15.01.2019. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda K 62/16 od 17.01.2019. godine i Kv 20/19 od 31.01.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) i stav 4. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (u stavu prvom izreke prvostepenog rešenja) i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) i stav 4. i člana 262 stav 1. i 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (u stavu trećem i četvrtom izreke prvostepenog rešenja). Republički javni tužilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 08.08.2018. godine, u stavu I tačka 1. izreke presude, u delu odluke o troškovima postupka, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1052/18 od 27.11.2018. godine, povređen zakon, kao i da ukine pravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 15.01.2019. godine, koje je ispravljeno dana 17.01.2019. godine i rešenje istog suda Kv 20/19 od 31.01.2019. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokatu Tomislavu Žarkoviću i braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog BB, advokatu Goranu Rajiću, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca, jer nije našao da je njegovo prisustvo od značaja za donošenje odluke, pa je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama i rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u stavu prvom izreke prvostepene presude okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda i obavezan je da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 6.000,00 dinara, a određeno je da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti posebnim rešenjem.

Obrazloženje navedene presude ne sadrži razloge u pogledu troškova krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog AA, osim naznake da je paušal određen shodno članu 261. stav 3. ZKP, a ni drugostepeni sud, koji je potvrdio prvostepenu presudu nije o tome dao razloge.

Članom 262. stav 1. ZKP propisano je da će sud u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana propisao da ako nedostaju podaci o visini troškova posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da bi svaka presuda ili rešenje koje odgovara presudi morala sadržati odluku o tome ko će snositi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose, a da samo izuzetno, odluka o visini troškova, ali ne i o tome ko troškove snosi može biti sadržana u posebnom rešenju. Kako je prvostepenom presudom kojom je okrivljeni AA oglašen krivim određeno samo da će se o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno posebnim rešenjem i da shodno članu 262. stav 1. ZKP nije odlučeno ko će snositi troškove postupka, učinjena je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 262. stav 1. ZKP. Navedene povrede zakona, učinio je i drugostepeni sud koji je potvrdio prvostepenu presudu. Takođe, učinjena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da ni prvostepena, ni drugostepena presuda ne sadrže razloge zbog kojih, imajući u vidu da je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, nije obavezan na plaćanje troškova, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju K 62/16 od 15.01.2019. godine (koje je ispravljeno rešenjem istog suda K 62/16 od 17.01.2019. godine) i Kv 20/19 od 31.01.2019. godine učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, u vezi člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7), a u odnosu na okrivljenog BB da je drugostepenim rešenjem učinjena i povreda člana 261. stav 4. ZKP, kao i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke prvostepenog rešenja, jer je istima određeno da deo troškova pada na teret Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, a deo na teret suda, odnosno u stavu četvrtom da okrivljeni AA troškove krivičnog postupka treba da plati delimično Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, a delimično sudu.

Iz spisa predmeta proizilazi da su u stavu prvom i trećem izreke pobijanog rešenja, braniocima po službenoj dužnosti okrivljenog BB i okrivljenog AA, dosuđeni troškovi krivičnog postupka u krivičnom predmetu tog suda K br. 62/16 i to deo na teret Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, a deo na teret budžetskih sredstava suda, a koji iznosi će se isplatiti u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja. Obrazloženje navedenog rešenja ne sadrži razloge zbog čega određeni troškovi treba da padnu na teret budžetskih sredstava Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju, a drugi na teret budžetskih sredstava suda, dok obrazloženje drugostepenog rešenja kojim je odbijena kao neosnovana žalba javnog tužioca, sadrži navode da troškovi krivičnog postupka treba da padnu na teret organa pred kojim su se preduzimale određene radnje.

Odredbom člana 2. stav 14. ZKP određeno je značenje izraza „postupak“, koji se odnosi na predistražni i krivični postupak.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca ili punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Članom 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 7) propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke braniocu, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda troškovi krivičnog postupka koji se odnose na nagradu branioca po službenoj dužnosti za pristup saslušanju okrivljenog pred javnim tužiocem, imajući u vidu odredbu člana 2. stav 14. ZKP podrazumevaju troškove od njegovog pokretanja do završetka i padaju na teret budžetskih sredstava suda, dakle i troškovi nastali pred javnim tužiocem u predistražnom postupku u slučaju oslobađajuće presude, u smislu člana 265. stav 1. ZKP, a ovi razlozi se odnose na okrivljenog BB.

S obzirom da sud u stavu prvom i trećem prvostepenog rešenja nije postupio na navedeni način, učinjene su povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP (u odnosu na okrivljenog BB u vezi člana 265. stav 1 ZKP, u vezi 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) ZKP, dok u odnosu na okrivljenog AA u vezi člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) ZKP u vezi člana 262. stav 1. ZKP) kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, a iste povrede su učinjene i drugostepenim rešenjem kojim je prvostepeno rešenje potvrđeno.

Pobijana rešenja doneta su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer nema razloga u odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost odluke.

Naime, krivični postupak protiv okrivljenog BB zbog navedenog krivičnog dela okončan je presudom kojom je ovaj okrivljeni osobođen od optužbe, pa bi svi troškovi uključujući i troškove branioca prema članu 265. stav 1. ZKP trebalo da padnu na teet budžetskih sredstava suda, što sud nije učinio, a za drugčiju odluku nije dao razloge.

Istovetna je ocena Vrhovnog kasacionog suda i u pogledu odluke o troškovima u odnosu na branioca okrivljenog AA (stav tri rešenja), jer sud nije dao razloge za odluku da se deo troškova isplati iz budžeta OJT, a deo iz budžetskih sredstava suda.

U stavu četvrtom rešenja ukinuto je prvostepeno rešenje, a u celini i drugostepeno rešenje, jer sud nije mogao da obaveže okrivljenog da snosi troškove postupka posebnim rešenjem, kada o obavezi ko snosi troškove i koliko oni iznose, nije odlučeno u presudi, konkretno presudom okrivljeni nije obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u stavu prvom ove presude utvrdio da je presudama Osnovnog suda u Prijepolju K br. 62/16 od 08.08.2018. godine u stavu prvom tačka 1. izreke presude, kao i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1052/18 od 27.11.2018. godine u delu odluke o troškovima krivičnog postupka povređen zakon, dok je u stavu drugom ukinuo pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K br.62/16 od 15.01.2019. godine (koje je ispravljeno rešenjem istog suda K br. 62/16 od 17.01.2019. godine) i Kv br.20/19 od 31.01.2019. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Prijepolju na ponovno odlučivanje, da bi se u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić