Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-469/21 od 23.09.2021. godine, u prvom stavu, delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini i presuda Višeg suda u Jagodini K br. 31/16 od 07.04.2021. godine je preinačena u pogledu pravne ocene dela, odluke o kazni i meri bezbednosti, tako što je Apelacioni sud protivpravne radnje okrivljenih AA i BB opisane u izreci prvostepene presude pod stavom I, za koje su oglašeni krivim pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i 6 meseci, u koje se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 31.05.2012. godine do 23.11.2012. godine, i okrivljenom AA i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 14.10.2020. godine do 05.04.2021. godine. Trećim stavom izreke drugostepene presude, shodno članu 85. Krivičnog zakonika, prema okrivljenima AA (očiglednom greškom naveden AA1), BB, VV, GG i DD izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od po 2 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Četvrtim stavom izreke presude žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini u preostalom delu i žalbe branilaca okrivljenih AA, advokata Danijele Nestorović, BB, advokata Nebojše Milenkovića, GG, advokata Nebojše Šeperca, VV, advokata Momčila Veličkovića i DD, advokata Nenada Maljkovića odbijene su kao neosnovane i presuda Višeg suda u Jagodini K br. 31/16 od 07.04.2021. godine je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Danijela Nestorović, zbog „povreda odredbe člana 438. i 439. Zakonika o krivičnom postupku“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da shodno članu 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Danijele Nestorović, je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, s obzirom da je Apelacioni sud izmenio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije i to na osnovu istih dokaza i istog činjeničnog stanja, na koji način je, po nalaženju branioca, prekršena zabrana preinačenja na štetu okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, jer odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da je žalbu na prvostepenu presudu Višeg suda u Jagodini K br. 31/16 od 07.04.2021. godine podneo Viši javni tužilac u Jagodini zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji i meri bezbednosti sa predlogom da se između ostalog i okrivljeni AA i BB oglase krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i da se isti strože kazne.

Kako je dakle žalba javnog tužioca protiv prvostepene presude izjavljena nesumnjivo na štetu okrivljenog, to nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 453. ZKP i pobijanom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Naime, izjavljene žalbe okrivljenih i branilaca ne prelaze procesne okvire propisane zabranom iz člana 453. ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac je ukazao da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, nema uopšte razloga i u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, na koji način ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac je u podnetom zahtevu dalje ukazao da ni jednim dokazom izvedenim na glavnom pretresu nije dokazano da je okrivljeni AA na bilo koji način imao ulogu ovlašćenog lica za preduzimanje bilo kakvih radnji u okviru poslovanja privrednog društva „ĐĐ“ d.o.o. ..., da je presuda zapravo prepisana optužnica Višeg javnog tužioca u Jagodini bez navođenja konkretnih dokaza, da nije utvrđena jasna veza između korišćenja položaja i nastupele posledice i nejasno je na osnovu kog dokaza je sud utvrdio da je okrivljeni obavljao poslove u okviru ovog privrednog društva, kojim navodima branilac suštinski osporava ocenu dokaza i polemiše sa stavom suda o ovlašćenjima koja je okrivljeni imao te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Dalje u podnetom zahtevu branilac je ukazao da je sud bez obrazloženja odbio dokazne predloge za ponovnim ekonomsko-finansijskim veštačenjem koje bi bilo ključno u ovoj pravnoj stvari, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 359. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 359. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac je u pobijanoj presudi ukazao da se presuda prvostepenog suda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati i ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede zakona je u smislu člana 485. stav 4. ZKP podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju podnetog zahteva ne ukazuje u čemu se navedena povreda ogleda, pa je shodno tome Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovi kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić