U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Demira Crnovršanina, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K.br.613/23 od 08.11.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 15/25 od 07.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Demira Crnovršanina, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K.br.613/23 od 08.11.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 15/25 od 07.03.2025. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K.br.613/23 od 08.11.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i određeno je da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Oštećena Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u celini upućena na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu novčani iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 15/25 od 07.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Demira Crnovršanina i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K.br.613/23 od 08.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Demir Crnovršanin, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K.br.613/23 od 08.11.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 15/25 od 07.03.2025. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će odbiti optužni predlog javnog tužioca ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, isticanjem da kako u trenutku podnošenja protiv okrivljenog optužnog predloga javnog tužioca u spisima predmeta nije postojao blagovremeno podneti predlog oštećenog javnom tužiocu za preduzimanje protiv okrivljenog krivičnog gonjenja za krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ, a za koje se krivično gonjenje u smislu stava 3. člana 218. KZ preduzima po predlogu oštećenog, to je stoga donošenjem pobijane osuđujuće presude, umesto odbacivanja podnetog optužnog predloga javnog tužioca i obustave daljeg vođenja krivičnog postupka, sud na štetu okrivljenog povredio odredbu člana 53. ZKP u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Pored toga kako okolnost vezana za neblagovremeno podneti predlog oštećenog za krivično gonjenje, koji nije podnet u roku predviđenom odredbom člana 53. stav 2. ZKP i to u roku od tri meseca od dana saznanja oštećenog za krivično delo i osumnjičenog, predstavlja okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, to je po braniocu u konkretnom slučaju učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. U prilog svog stava, branilac dalje navodi i da iz spisa predmeta proizilazi da javni tužilac, nakon što je zaprimio krivičnu prijavu, nije pozvao i saslušao oštećenog radi izjašnjenja o tome da li se pridružuje krivičnom gonjenju, odnosno da li ističe imovinskopravni zahtev, a što bi se po braniocu moglo smatrati blagovremenim predlogom oštećenog za krivično gonjenje, pri čemu predlog za krivično gonjenje koji je skoro godinu dana nakon izvršenja krivičnog dela, posredstvom Republičkog javnog pravobranilaštva, podnet Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru dana 03.06.2024. godine, a koji je od strane javnog tužilaštva dostavljen sudu posle više od tri meseca i to na dan 08.11.2024. godine kada je sud doneo pobijanu prvostepenu presudu, se po braniocu ne može u skladu sa ZKP-om smatrati blagovremenim i urednim, jer u njemu kao formalnom aktu nije precizno označeno niti krivično delo, niti protiv kog lica je oštećeni saglasan da se preduzme krivično gonjenje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva vezano za bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Demira Crnovršanina, te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Novom Pazaru koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K.br.613/23 od 08.11.2024. godine. Viši sud u Novom Pazaru kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 stavovi šesti, sedmi, osmi, deveti i deseti i na strani 3 stavovi prvi i drugi drugostepene presude Kž1 15/25 od 07.03.2025. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, kako iz spisa predmeta proizilazi da se po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru Kt.br.988/23-KTO.br.535/23 od 08.11.2023. godine protiv okrivljenog AA sve do dana 08.11.2024. godine vodio krivični postupak zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 2. KZ, a za koje krivično delo nije neophodan predlog oštećenog za krivično gonjenje, te imajući pri tome u vidu da iz predloga za krivično gonjenje Državnog pravobranilaštva Republike Srbije, Odeljenje u Kraljevu broj Up-3984/2023 od 03.06.2024. godine podnetog tog istog dana Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, u skladu sa odredbom člana 218. stav 1. i 3. KZ, proizilazi da se isti odnosi na protivpravno zauzimanje zemljišta na katastarskoj parceli u državnoj svojini Republike Srbije sa pravom korišćenja MZ ..., opština Tutin, a koja je predmet ovog krivičnog postupka, a koji predlog oštećenog za krivično gonjenje je podnet pre izmene optužnog akta od strane javnog tužioca u pogledu kvalifikacije krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, a koja izmena je izvršena na glavnom pretresu održanom dana 08.11.2024. godine (delo okrivljenog je kvalifikovano kao krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ), to se stoga kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog u kojima ističe da se podneti predlog oštećenog za krivično gonjenje od 03.06.2024. godine ne može smatrati blagovremenim i urednim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo. Međutim, branilac u svojim daljim navodima u kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede, po nalaženju Vrhovnog suda, samo iznosi sopstvena činjenična utvrđenja i zaključke, dajući pri tome sopstvenu ocene odbrane okrivljenog iz koje po mišljenju branioca nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni postupao u krajnjoj nuždi, budući da spornu parcelu nije želeo da zauzme i koristi je kao svoju, već je akt postavljanja ograde na istoj bio isključivo u cilju zaštite njegovog prava prolaza i bavljenja uzgojem stoke. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu odbrane okrivljenog od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima u ovom delu ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Demira Crnovršanina, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković