Stavom dva iste presude, stavljena je van snage presuda Višeg suda u Čačku Kv broj 84/2018 od 30.05.2018. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 326/19 od 14.05.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Čačku, a presuda Višeg suda u Čačku Kv broj 50/2019 od 16.04.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 851/19 od 29.07.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i povrede člana 5. KZ, te člana 48. stav 2. tačka 3) KZ SRJ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona u korist okrivljenog Bojana Terzića.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljnog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 5. KZ i člana 48. stv 2. tačka 3) KZ SRJ, u korist okrivljenog Bojana Terzića.

Naime, iz izreke prvostepene presude proizilazi da je prvostepeni sud, u postupku spajanja kazni okrivljenom Bojanu Terziću, preinačio u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude Višeg suda u Čačku K broj 45/10 od 18.04.2011. godine, Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 2815/11 od 21.12.2011. godine i Osnovnog suda u Nišu 17K broj 3785/10 od 06.12.2016. godine, te da je primenom odredaba članova 49. stav 1. u vezi člana 48. stav 2. tačka 3. KZ SRJ, uzimajući kao utvrđene jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina koja je okrivljenom izrečena presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz broj 1522/2018 od 23.01.2019. godine i kaznu zatvora u trajanju od jedne godine na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu 17K broj 3785/10 od 06.12.2016. godine, okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru i vreme provedeno na dosadašnjem izdržavanju kazne zatvora.

Postupajući na ovaj način – utvrđenjem u izreci prvostepene presude da su preinačene u pogledu odluke o kazni presude Višeg suda u Čačku K broj 45/10 od 18.04.2011. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 2815/11 od 21.11.2011. godine, koje su preinačene presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz broj 1522/2018 od 23.01.2019. godine, i koje su samim tim izgubile svoju samostalnost, a zatim uzimajući očigledno kao utvrđenu kaznu zatvora iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz broj 1522/2018 od 23.01.2019. godine i Osnovnog suda u Nišu 17K 3785/10 od 06.12.2016. godine, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, obzirom da je izreku presude učinio protivrečnom samoj sebi, odnosno ostaje nejasno koje kazne je sud uzeo kao utvrđene.

Prvostepenom presudom istovremeno je učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 5. KZ, što se takođe osnovano ističe u zahtevu Republičkog javnog tužioca.

Naime, u konkretnom slučaju Vrhovni kasacioni sud je presudom Kzz broj 1522/18 od 23.01.2019. godine već odlučio u postupku spajanja kazni okrivljenom i izrekao mu je jedinstvenu kaznu zatvora za dela koja su izvršena u sticaju i zbog kojih je okrivljeni Bojan Terzić osuđen pravnosnažnim presudama Višeg suda u Čačku K broj 45/10 od 18.04.2011. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 2815/11 od 21.12.2011. godine, a koje presude su donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda izgubile svoju samostalnost.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je krivično delo iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. u vezi člana 33. KZ (zbog kojeg je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu 17K broj 3785/10 od 06.12.2016. godine) izvršeno u toku 2008. godine, to je donošenjem ove presude u pravnosnažno okončanom postupku već primenjen najpovoljniji zakon po okrivljenog. Stoga je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da primeni odredbu člana 60. stav 2. tačka 2) KZ, koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. u vezi člana 33. KZ (''Službeni glasnik RS'' br. 107/05), a ne odredbu člana 48. stav 2. tačka 3) KZ SRJ.

Dakle, prvostepeni sud je primenjujući odredbu člana 48. stav 2. tačka 3) KZ SRJ, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 5. KZ, i izricanjem jedinstvene kazne povredio zakon u korist okrivljenog Bojana Terzića, jer je primena blažeg zakona moguća do pravnosnažnog okončanja redovnog krivičnog postupka.

Iste povrede zakona učinio je i Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni, obzirom da je odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Čačku kojom je ukazivano na ove povrede zakona, nalazeći da je prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude izneo jasne i prihvatljive razloge.

Kako su, dakle pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene povrede zakona na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovano ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvojio kao osnovan i utvrdio da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 5. KZ i člana 48. stav 2. tačka 3) KZ SRJ u korist okrivljenog Bojana Terzića, ne dirajući u pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica ,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić