Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.88/18 od 26.09.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Ibrahima Tankosića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 22K.br.303/17(13) od 01.06.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ibrahim Tankosić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 492. ZKP preinači u celini presude Osnovnog suda u Novom Pazaru 22K.br.303/17(13) od 01.06.2018. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž.br.88/18 od 26.09.2018. godine, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, iz razloga jer je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim za tzv. krivično delo sa blanketnom dispozicijom i to da je postupao suprotno odredbi člana 188. stav 1. Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova, a u konkretnom slučaju se po stavu branioca nije mogao primeniti navedeni Pravilnik, pa samim tim ni odredba člana 188. stav 1. ovog Pravilnika. Naime, navedeni Pravilnik u odredbama člana 1. stav 2. i 3. definiše šta se smatra građevinskim radovima koji se izvode na gradilištu, a u konkretnom slučaju po stavu branioca poslovi koje je obavljao okrivljeni ne predstavljaju ni jednu od radnji navedenih u članu 1. ovog Pravilnika, zbog čega u radnjama okrivljenog opisanim u izreci presude nema ni povrede blanketnog propisa - odredbe člana 188. stav 1. navedenog Pravilnika, pa samim tim nema ni krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Ibrahima Tankosića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Pazaru koji je u drugom stepenu postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru 22K.br.303/17(13) od 01.06.2018. godine. Viši sud u Novom Pazaru kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 12 stav tri obrazloženja prvostepene presude i o tome na strani 4 stav pet drugostepene presude Kž.br.88/18 od 26.09.2018. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je pobijana pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju komisije veštaka Instituta za preventivu, zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj DOO Novi Sad, koju su činili Goran Kusić - dipl. ing. mašinstva i Rajko Martić - dipl. ing. elektrotehnike. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost ovog dokaza, već osporava stručnost navedenih veštaka za predmetnu oblast veštačenja, a u vezi sa tim osporava se i ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza.

Kako je, dakle, u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok se suštinski osporava stručnost veštaka koji su kao članovi komisije dali predmetni nalaz i mišljenje i u vezi sa tim ocena suda o prihvatljivosti tog dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog kojima on obrazlaže svoj stav da okrivljeni u konkretnom slučaju nije skrivio nastupanje štetne posledice i da nije postupao nehatno, se po oceni ovoga suda osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza vezano za postojanje krivice okrivljenog, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je suprotna oceni koju su dali nižestepeni sudovi, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ibrahima Tankosića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                    Vesko Krstajić, sr.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić