Pored toga, okrivljeni je istom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP u vezi člana 261. stav 2. ZKP obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 287/23 od 20.09.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ninoslav Aleksić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od odgovornosti za produženo krivično delo iz člana 323. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je, nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nisu ostvareni objektivni elementi krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, jer pasivni subjekat nema svojstvo službenog lica u smislu odredbe člana 112. stav 3. tačka 3. KZ. S tim u vezi branilac ističe da je oštećena radila kao lekar u zdravstvenoj ustanovi, ali da nije odlučivala o pravima, obavezama ili interesima fizičkih lica, pa se ne može govoriti da je imala svojstvo službenog lica. Pored toga, u konkretnoj situaciji nije ostvaren ni objektivni element ovog krivičnog dela, da je pretnja upućena u vreme preduzimanja službene radnje, a ne nakon što je ona već izvršena, a pri tom po navodima odbrane pretnja mora biti ozbiljna, a ne uslovljena – uslovljena pretnja nije realno ostvariva. Imajući navedeno u vidu po oceni odbrane ne može se raditi o ovom ili nekom drugom krivičnom delu, pa je sud donošenjem navedenih presuda učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Odredbom člana 323. KZ koja inkriminiše krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti i to stavom 1. propisano je da će se onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

Kod utvrđivanja odlučne činjenice i zakonskog obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ postavlja se pitanje da li lekar u zdravstvenoj ustanovi, u svakoj ili samo u pojedinim situacijama, ima svojstvo službenog lica, ukoliko se radi o izvršenju krivičnog dela gde je on oštećeno lice.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. Krivičnog zakonika, propisano je da se službenim licem između ostalog smatra lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Prema tome, prvi uslov da bi se određeno lice smatralo službenim licem u smislu citirane zakonske odredbe je da se radi o licu u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

U konkretnom slučaju oštećena je zaposlena kao lekar specijalista pedijatrije u Domu zdravlja u ... . Kako je odredbom člana 1. Zakona o javnim službama propisano da se javnom službom u smislu tog zakona smatraju ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanja prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima, to u smislu citirane odredbe Dom zdravlja predstavlja javnu službu – ustanovu koja obavlja delatnost kojom se obezbeđuje ostvarivanje zakonom utvrđenog prava građana na zdravstvenu zaštitu propisanog članom 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva u smislu člana 1. Zakona o javnom zdravlju.

Prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona o javnim službama određene su oblasti u kojima se osnivaju ustanove radi obezbeđivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa, pa je između ostalih navedena oblast zdravstvene zaštite, a stavom dva istog člana propisano je da se delatnosti, odnosno poslovi u oblastima iz stava 1. kojima se ne obezbeđuje ostvarivanje zakonom utvrđenih prava i drugog zakonom utvrđenog interesa ne obavljaju kao javne službe u smislu tog zakona. Imajući u vidu navedenu odredbu to je Dom zdravlja u kome je oštećena zaposlena kao lekar, ustanova kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja vezanih za obavljanje zdravstvene delatnosti kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, odnosno dece.

Pored toga, u smislu odredbe člana 112. stav 3. tačka 3. KZ, kao treći uslov propisano je i da se službenim licem smatra samo ono lice koje u ustanovi kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

U konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela navedenog u izreci prvostepene presude proizlazi da je oštećena, kao lekar pedijatar na odeljenju Doma zdravlja sastavila izveštaj o pregledu malol.deteta, ćerke okrivljenog dana 16.10.2022. godine, čijom sadržinom je okrivljeni bio nezadovoljan, pa se vratio u ordinaciju oštećene i rekao „da će ih sve pobiti i da će svi imati promene na koži kao njegovo dete pri čemu je, po oštećenoj, mislio na zaposlene u Domu zdravlja u ... i Centru za socijalni rad u ...“, kao i u septembru 2022. godine, kada je okrivljeni kod oštećene –lekara pedijatra na odeljenju Doma zdravlja, doveo svoje malol.dete i u ordinaciji oštećenoj rekao „ako se nešto desi njegovom detetu, pronaći sve lekare i medicinske sestre u Domu zdravlja u ..., da će pobiti i njih i njihovu decu, da će svima vratiti a tom prilikom je svom mal.detetu VV rekao da će „tata sve osvetiti“. Oštećena je u obe situacije vršila javna ovlašćenja vezana za obavljanje zdravstvene delatnosti kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, odnosno dece, jer je u prvom slučaju kao nadležni lekar napisala izveštaj – ispravu kojom se dokazuju činjenice o izvršenom pregledu i ostvaruje pravo na dalje lečenje i nabavku propisanih lekova, a u drugom slučaju je vršila dužnost pregleda deteta, što jeste njeno ovlašćenje i dužnost, kojom dete ostvaruje svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, koje mu obezbeđuje lice na koje je to javno ovlašćenje zakonom preneto, a to je u konkretnom slučaju lekar.

Sledstveno iznetom, po nalaženju ovog suda ispunjeni su svi uslovi iz člana 112. stav 3. tačka 3. KZ da se oštećena u konkretnom slučaju smatra službenim licem iz čega proizlazi zaključak da je oštećenoj kao službenom licu okrivljeni direktno uputio pretnje, a namera da izazove uznemirenost kod oštećene je ispoljena sadržajem upućenih pretnji „da će ih sve pobiti i da će svi imati promene na koži kao njegovo dete“, pri čemu je ulazio u ordinaciju oštećene u kojoj ona radi, tako da se imajući u vidu kontekst događaja, radi o direktno ugrožavajućoj tvrdnji upućenoj oštećenoj u vezi sa njenom službenom dužnošću koju je obavljala kao lekar pedijatar.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude, opisana sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja je okrivljeni oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ninoslava Aleksića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković