Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 338/19 od 30.05.2019. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Đurđevke Mladenović Živković, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i presuda Osnovnog suda u Valjevu K. br. 238/18 od 10.01.2019. godine preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA, zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od tri godine od dana pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Đurđevke Mladenović Živković u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Đurđevka Mladenović Živković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 338/19 od 30.05.2019. godine ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokat Đurđevka Mladenović Živković, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i s tim u vezi navodi da pravnosnažnom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe.

U vezi sa ovom povredom zakona, u zahtevu se navodi da je prvostepenom presudom i drugostepenom presudom u delu kome je potvrđena prvostepena presuda nepotpuno rešen predmet optužbe, jer je sud vezan činjeničnim osnovom optužbe, odnosno neophodan je objektivno materijalni identitet optužbe i presude, koji ne postoji u konkretnom slučaju, jer se optužbom okrivljenom stavlja na teret nabavka robe po 16 poreskih izjava, u ukupnom iznosu od 47.974.250,89 dinara, a presudom se osuđuje okrivljeni AA na osnovu 23 poreske izjave o nabavci robe koje su u spisima predmeta, a od kojih 20 nije obuhvaćeno optužbom. Naime, od navedenih 16 poreskih izjava u optužnici, u spisima predmeta postoje samo tri poreske izjave koje su istovetne sa poreskim izjavama cenjenim u dokaznom postupku, dok preostalih 20 poreskih izjava koje su cenjene u dokaznom postupku nisu predmet optužbe, te da sud nije izvršio uvid, niti cenio 13 poreskih izjava navedenih u optužnici.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud, najpre konstatuje da je pobijana prvostepena presuda doneta suprotno odredbi člana 478. stav 3. tačka 1) ZKP. Međutim, izrekom te presude okrivljeni AA je ponovo oglašen krivim za identično krivično delo prema pravnoj kvalifikaciji iz presude kojom je pravnosnažno okončan krivični postupak protiv okrivljenog (K.1014/12 od 10.02.2015.godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 442/15 od 02.12.2015.godine).

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, postoji ukoliko pobijanom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, dakle o ovoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka može se govoriti samo kada sud nije doneo odluku o nekoj tački optužbe, odnosno ukoliko nije doneo odluku o nekom krivičnom delu koje je okrivljenom stavljeno na teret, što ovde nije slučaj, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Navodi kojima branilac okrivljenog obrazlaže navedenu povredu zakona, u vezi sa brojem poreskih izjava, u suštini ukazuju na nerazumljivost izreke, dakle na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP, nije zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni kasacioni sud te navode nije razmatrao.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti se ima odbaciti, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim u obrazloženju zahteva, u vezi sa navedenom povredom, branilac navodi da se prvostepena presuda i drugostepena presuda u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, odnosno da se zasnivaju na nepostojanju materijalnih dokaza o prodaji nabavljene robe. Na ovaj način branilac u zahtevu suštinski ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Dalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac na nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje ukazuje i navodima da nije utvrđeno od kojih dobavljača je nabavljena roba po konkretnim poreskim izjavama odnosno kom dobavljaču su ove izjave predate, koja roba i u kojoj vrednosti je nabavljena po navedenim poreskim izjavama, odnosno kako je utvrđeno da je osuđeni za svoje preduzeće nabavio robu u ukupnoj vrednosti od 47.974.250,89 dinara.

Takođe branilac okrivljenog AA u zahtevu, i ako ne numeriše, ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, navodeći da su razlozi presude protivrečni izreci pobijane presude.

Međutim, kako se, izloženim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, a koje povrde ne predstavljaju razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, koju branilac okrivljenog numeriše u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti u navedenom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, obzirom da u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić