Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 812/2024
08.07.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Slobodana Petkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.978/20 od 16.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 6/24 od 21.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08. jula 2024. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Petkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.978/20 od 16.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.6/24 od 21.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.978/20 od 16.11.2023. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, pa pošto mu je na osnovu člana 68. stav 1. u vezi člana 67. stav 3. KZ opozvana uslovna osuda izrečena presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.418/20 od 20.01.2021. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od 11 meseci po ovoj presudi, okrivljeni je na osnovu člana 60. stav 2. tačka 2. i stav 3. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da je novčanu kaznu okrivljeni dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da ukoliko je ne plati u navedenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će mu za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 262. stav 1. i člana 261. stav 2. ZKP, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno članu 262. stav 2. ZKP, a na osnovu člana 258. stav 1. i stav 4. ZKP, oštećeni BB upućen je na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 6/24 od 21.02.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.978/20 od 16.11.2023. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Slobodan Petković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan.
Obrazlažući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži elemente bića krivičnog dela prevare iz člana 208. KZ, obzirom da je u pitanju krivično delo izvršeno u svom kvalifikovanom (težem) obliku, zbog čega ta kvalifikatorna okolnost mora biti potpuno činjenično određena u opisu dela, te da sud u izreci „licitira sa raznim iznosima od 10.000 evra do 14.000 evra, od 341.020,00 dinara do 1.147.745,00 dinara, da bi na kraju naveo da smatra da je oštećeni pretrpeo štetu od 450.000,00 dinara i da je okrivljeni sebi pribavio imovinsku korist u većem iznosu od 450.000,00 dinara“, pri čemu ne navodi ni da je ta korist protivpravna.
Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećih razloga:
Krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara.
Prema izreci pobijane prvostepene presude, okrivljeni je u vremenskom periodu od 14.03.2005. godine do 06.05.2010. godine, sposoban da upravlja svojim postpucima i da shvati značaj svoga dela u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica, doveo i održavao u zabludu oštećenog BB i time ga naveo da mu na štetu svoje imovine preda novčane iznose, i to dana 14.03.2005. godine iznos od 10.000,00 evra, a dana 10.10.2005. godine iznos od 4.000 evra, tako što je oštećenom izdao potvrde – izjave na iznos od 10.000 i 4.000 evra, prema kojima je oštećeni okrivljenom, navodno ovlašćenom posredniku brokerskog i dilerskog načina trgovine pravnog lica „VV“, a.d. Novi Sad, koje pravno lice zapravo uopšte ne postoji, ustupio napred navedeni novac, pri čemu je naveo da će novčani iznos od 10.000 evra biti plasiran po mesečnoj kamati od 3% uz manipulativne troškove od 0,5% na period ne kraći od 6 meseci, s tim što će sredstva biti plasirana počev od 01.04.2005. godine, te da će novčani iznos od 4.000 evra biti plasiran na mesečnoj kamati od 2,5% uz manipulativne troškove 0,5% na period ne kraći od 6 meseci, s tim što će sredstva biti plasirana počev od 15.10.2005. godine, koje potvrde je okrivljeni overio pečatom „... banke“, a.d. ..., u kojoj je bio zaposlen u to vreme, pri čemu predmetne izjave nije zaveo u delovodnik banke, te je održavajući u zabludi oštećenog da je novac zaista uložio kod ovlašćenog pravnog lica u iznosu od 14.000 evra, a što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 1.147.745,00 dinara, kao i da će mu novac biti vraćen i kamata isplaćena, tako što je oštećenom na osnovu navedenih potvrda isplatio neutvrđeni iznos, na koji način je okrivljeni sebi pribavio imovinsku korist u iznosu većem od 450.000,00 dinara, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te bio svestan zabranjenosti svog dela.
Imajući u vidu navedeno, to po oceni ovoga suda izreka pravnosnažne presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.
Naime, u izreci su opisana sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, odnosno radnja izvršenja koja se ogleda u lažnom prikazivanju činjenica, kao i umišljaj okrivljenog, odnosno prevarna namera okrivljenog da dovođenjem u zabludu i održavanjem u zabludi navede oštećenog da mu na štetu svoje imovine isplati novčani iznos od 14.000 evra (što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 1.147.745,00 dinara), a sve u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa kako je prema izreci pravnosnažne presude na ovaj način okrivljeni sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 450.000,00 dinara, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da izreka pravnosnažne presude ne sadrži elemente bića krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer nije navedena kvalifikatorna okolnost, odnosno visina imovinske koristi koju je okrivljeni pribavio sebi kritičnom prilikom, niti da je ta korist protivpravna.
Kako, dakle, činjenični opis izreke pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni nižestepenim presudama oglašen krivim, to Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1.) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica s.r. Milena Rašić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković