Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Popov, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje po žalbi branioca okrivljenog AA od 23.11.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima koji su morali biti izdvojeni iz spisa predmeta i kao nezakonite dokaze označava zapisnike o saslušanju okrivljenih BB, VV i GG sačinjenih u PS Bački Petrovac dana 21.03.2014. godine, obzirom da okrivljeni nisu potpisali sve listove zapisnika, a koji nedostatak utiče na zakonitost i verodostojnost dokaza, naročito imajući u vidu da su se svi okrivljeni na pretresu koristili pravom da ne iznose odbranu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, iz razloga jer zapisnici o saslušanju okrivljenog BB, okrivljenog VV i okrivljenog GG, sastavljeni pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Novi Sad, PS Bački Petrovac od 21.03.2014. godine predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istima se može zasnivati presuda, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je ova dokazna radnja (saslušanja okrivljenih) preduzeta u skladu sa odredbama članova 68, 85. i 86. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenih i sastavljanja zapisnika o tome („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine), a koje odredbe se odnose na ovu radnju dokazivanja. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su navedeni zapisnici sastavljeni u prisustvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenih - advokata Nebojše Karanovića, da je svaki od imenovanih okrivljenih, na osnovu člana 68. ZKP poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese svoju odbranu i prizna ili ne prizna krivicu, saopšteno mu je delo koje mu se stavlja na teret, te da je, nakon omogućenog poverljivog razgovora sa braniocem, svaki okrivljeni izjavio da će dati svoj iskaz, a posle davanja iskaza i upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP (da ima pravo da pročita zapisnik ili da zahteva da mu se isti pročita), nakon čitanja zapisnika, potpisao i to: okrivljeni BB sve strane zapisnika, a okrivljeni VV i okrivljeni GG prvu, treću i četvrtu-poslednju stranu zapisnika. Na svim zapisnicima je branilac potpisao poslednju stranu zapisnika, a primedbi na postupanje policije nije bilo, pri čemu su zapisnici potpisani i od strane ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Stoji činjenica da okrivljeni GG i okrivljeni VV nisu u skladu sa odredbom člana 235. stav 3. ZKP, nakon saslušanja u policiji dana 21.03.2014. godine i sastavljanja zapisnika o tome, potpisali svaki list zapisnika, već druga strana zapisnika nije potpisana (strana na kojoj se nalaze lični podaci okrivljenih ali ne i njihova odbrana koja je uneta na listovima zapisnika koje su okrivljeni potpisali), a do čega je došlo usled očigledne omaške ovlašćenih službenih lica policije, međutim ta činjenica, po nalaženju ovoga suda, ne čini ovaj dokaz a priori nezakonitim u sadržinskom smislu i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Ovo sa razloga jer odredbom člana 235. stav 3. ZKP nije izričito propisano da ako saslušano lice ne potpiše svaki list zapisnika sastavljenog o njegovom saslušanju da se na tom dokazu ne može zasnivati sudska odluka, dakle reč je o povredi relativnog karaktera, tako da nepotpisivanje svih listova zapisnika od strane okrivljenog nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza, već je sud ovlašćen da u toku postupka u svakom konkretnom slučaju ceni zakonitost tog dokaza, odnosno da li je povreda odredbe člana 235. stav 3. ZKP takvog značaja da taj dokaz treba izdvojiti iz spisa predmeta, a što je sud u konkretnom slučaju učinio i ocenio da su navedeni zapisnici zakoniti i da ih ne treba izdvojiti iz spisa. Pri tom, zapisnik o saslušanju osumnjičenog BB sastavljen pred ovlašćenim službenim licima PS Bački Petrovac dana 21.03.2014. godine je potpisan na svakoj strani, tako da su u odnosu na ovog okrivljenog potpuno neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Dakle, kako se, po oceni ovoga suda, zapisnici o saslušanju okrivljenih BB, GG i VV sastavljeni pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Novi Sad – PS Bački Petrovac dana 21.03.2014. godine smatraju zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, a samim tim zakonitim se smatra i odbrana okrivljenih data na tim zapisnicima, to su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te navodi da nižestepene presude sadrže potpuno nejasne činjenice koje se odnose na nameru okrivljenog za pribavljanje protivpravne imovinske koristi i na vrednost navodno oduzete robe, a od čega je mogla da zavisi pravna kvalifikacija dela. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gorana Popova, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić