.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 813/2022
08.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović, Milene Rašić i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragane Damjanović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1073/21 od 22.12.2021. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 56/22 od 21.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.09.2022. godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragane Damjanović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1073/21 od 22.12.2021. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 56/22 od 21.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1073/21 od 22.12.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, a zatim je okrivljenom na osnovu člana 67. Krivičnog zakonika opozvana uslovna osuda izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1162/18 od 17.04.2019. godine, pravnosnažna dana 17.04.2019. godine i kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci uzeta kao utvrđena, pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se shodno članu 63. Krivičnog zakonika uračunava vreme provedeno u pritvoru kako je to određeno u izreci presude. Na osnovu člana 89a Krivičnog zakonika u vezi člana 78., 79. i 80. Krivičnog zakonika okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom BB pa je okrivljenom zabranjen pristup oštećenoj na udaljenosti manjoj od 100 metara i to pristup u prostoru oko mesta stanovanja oštećene i mesta rada oštećene, kao i dalje uznemiravanje oštećene i svaka druga komunikacija sa oštećenom, koja će trajati 2 (dve) godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere.
Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka OJT u Novom Sadu i Osnovnom sudu u Novom Sadu, čija će visina biti opredeljena posebnim rešenjem, a sve u roku od 3 (tri) meseca od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 56/22 od 21.03.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragana Damjanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sve u vezi sa članom 16. stav 1., 68. stav 1. tačka 10), 113. stav 1., 124. stav 1., 403. stav 1., 406. stav 1. tačka 2) i 462. stav 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno suđenje nižestepenom sudu i prekine izvršenje pravnosnažne presude i okrivljenom nadoknadi troškove postupka za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u opredeljenom iznosu.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je na glavnom pretresu održanom u ponovljenom postupku, prvostepeni sud u dokaznom postupku, izveo dokaze uvidom u spise Osnovnog suda u Novom Sadu K 1466/20, bez saglasnosti stranaka i postupio suprotno odredbi člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, te je iskaze svedoka VV, GG, DD i veštaka Milijane Dražetin date u tom krivičnom postupku koristio kao dokaze iako ih nije izveo na glavnom pretresu, pa su ti dokazi nezakoniti, a presuda nije mogla biti na njima zasnovana.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su iz sledećih razloga:
Iz spisa predmeta proizlazi da je nakon što je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kž1 235/21 od 13.09.2021. godine, ukinuta ranija presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1466/20 od 05.07.2020. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, u ponovnom postupku K 1073/21, na glavnom pretresu održanom 21.12.2021. godine, pred istim postupajućim sudijom, doneto rešenje (bez pozivanja na zakonski osnov), da se izvrši upoznavanje, pored ostalog, sa iskazima svedoka VV, GG, DD i veštaka Milijane Dražetin, koji su pred pred istim postupajućim sudijom ispitani na ranijim glavnim pretresima i to svedok VV dana 26.11.2020. godine i 29.01.2022. godine, svedok GG dana 26.02.2021. godine, svedok DD dana 08.06.2021. godine, a veštak Milijana Dražetin dana 29.01.2021. godine i 08.06.2021. godine.
Prema odredbi člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP, osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. tog zakonika, ako je svedok ili veštak ispitan neposredno pred istim predsednikom veća ili u skladu sa odredbom člana 404. ovog zakonika.
Iz iznetog proizlazi da je sud na glavnom pretresu odredio izvođenje dokaza čitanjem zapisnika o ispitivanju svedoka i veštaka, koji su ranije neposredno ispitani pred istim predsednikom veća, u smislu člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP, na šta je bio ovlašćen, a ne u smislu člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, kako to neosnovano ističe branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Sledstveno iznetom, kako su iskazi navedenih svedoka i veštaka, u dokaznom postupku na glavnom pretresu izvedeni pod uslovima propisanim odredbom člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP, iako se sud na tu odredbu nije pozvao, to po oceni ovoga suda, navedeni iskazi, ne predstavljaju nezakonite dokaze, u smislu navoda zahteva, na kojima se presuda nije mogla zasnivati.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.
Ostalim navodima zahteva, branilac istaknutu povredu zakona vezuje za povrede članova 16. stav 1., 68. stav 1. tačka 10), 113. stav 1., 124. stav 1., 403. stav 1., 406. stav 1. tačka 2) i 462. stav 3. ZKP, i iste obrazlaže navodima kojima polemiše sa ovlašćenjima suda u okviru upravljanja postupkom i pravima okrivljenog uz osporavanje ocene dokaza ukazivanjem na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje jer tokom postupka prvostepeni sud nije odredio izvođenje dokaza koje je predložila odbrana i to pre svega sudskomedicinsko veštačenje povreda oštećene, što prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predmet odlučivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, to se ovaj sud u njihovu ocenu i razmatranje, nije upuštao.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Andrea Jakovljević,s.r. Radmila Dragičević Dičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
