Kzz 814/2023 nepostojanje elemenata kr. dela

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 814/2023
12.09.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Đorđevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 188/22 od 29.12. 2022. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 38/23 od 25.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.09.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 188/22 od 29.12.2022. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 38/23 od 25.04.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu K 188/22 od 29.12.2022. godine okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati sudu paušal u iznosu od 2.000,00 dinara kao i da plati troškove postupka – nužnih izdataka oštećenom BB, u iznosu od 65.250,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni BB je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 38/23 od 25.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da ovaj sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog, jer delo za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, s obzirom na to da u njegovim radnjama nisu ostvareni posebni elementi krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 344. stav 1. KZ. Prema navodima zahteva, za postojanje krivičnog dela lažno prijavljivanje bitno je da ono što se navodi u krivičnoj prijavi nije istina (objektivni element) i da podnosilac prijave zna da su ti navodi neistiniti i da svestan toga želi da lažno prijavi lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (subjektivni element), pri čemu svi navedeni elementi moraju biti ispunjeni kumulativno. Po stavu odbrane, u konkretnom slučaju, ni jedan navod krivične prijave, koju je okrivljeni nesporno podneo protiv oštećenog, nije lažan, pri čemu okrivljeni nije znao da su ti navodi neistiniti i da je kao podnosilac takve krivične prijave svestan toga želeo da lažno prijavi oštećenog, imajući u vidu da je krivičnu prijavu podneo kao neuka stranka u cilju zaštite svojih interesa, a ne u nameri da lažno prijavi oštećenog, advokata BB, što sve ukazuje da njegov umišljaj nije bilo usmeren na lažno prijavljivanje oštećenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 334. KZ propisano je da krivično delo lažno prijavljivanje iz stava 1. tog člana čini onaj ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude okrivljeni AA je u vreme označenom u izreci presude u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu i Višem javnom tužilaštvu u Nišu – Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, lažno prijavio oštećenog, advokata BB, da je izvršio krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i to krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ, iako je znao da oštećeni nije učinio navedeno krivično delo, jer mu je dao overeno punomoćje za preduzimanje svih radnji do okončanja postupka u prekršajnom postupku Pr br.4482/13 Prekršajnog suda u Vranju – Odeljenje u Bujanovcu i isto nije povukao ni nakon angažovanja branioca, advokata Danijele Stošić, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Po oceni ovog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja – lažno prijavljivanje oštećenog, advokata BB da je izvršio krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje se goni po službenoj dužnosti, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji obuhvata svest, odnosno znanje okrivljenog da oštećeni nije učinio navedeno krivično delo, kao i svest o zabranjenosti dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu branioca okrivljenog AA da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 334. stav 1. KZ i da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ostalim navodima zahteva, kojima iznosi detaljnu analizu krivične prijave koju je okrivljeni podneo protiv oštećenog i na osnovu iste izvodi sopstvene činjenične zaključke da okrivljeni nije bio svestan neistinitih navoda krivične prijave i da je istu podneo u cilju lažnog prijavljivanja oštećenog, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić