U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 1K br. 337/22 od 06.12.2023. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 56/24 od 19.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 1K br. 337/22 od 06.12.2023. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 56/24 od 19.04.2024. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 1K br. 337/22 od 06.12.2023. godine u stavu prvom, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude okrivljeni ne izvrši novo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora, ali ne duže od 6 meseci. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 56/24 od 19.04.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i žalba Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu 1K br. 337/22 od 06.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dejan Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Kruševcu na ponovno suđenje ili ukine drugostepenu odluku i predmet vrati Višem sudu u Kruševcu na ponovno odlučivanje po žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da u konkretnom slučaju nema oštećene strane, a da bi postojalo krivično delo iz člana 208. stav 1. KZ mora postojati i neko ko je tim delom oštećen.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Radnja krivičnog dela prevara sastoji se u navođenju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Posledica krivičnog dela sastoji se u činjenju ili nečinjenju pasivnog subjekta na štetu svoje ili tuđe imovine, dok je pasivni subjekt pre svega lice koje se dovodi u zabludu.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u stanju uračunljivosti svestan da je njegovo delo zabranjeno, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, u više navrata doveo u zabludu članove komisije Fonda za socijalnu pomoć MUP-a Republike Srbije, lažnim prikazivanjem činjenica da je po izdatim fiskalnim računima od strane Apotekarske ustanove „BB“ u Kruševcu, koje je uz zahtev za isplatu solidarne pomoći podnosio kao dokaz, lekove namenjene za svoje lečenje platio i iste preuzeo, iako je znao da ih nije platio niti da ih je preuzeo, već je samo nabavio fiskalne račune od vlasnika Apotekarske ustanove „BB“ – BB i time naveo da mu se kao podnosiocu zahteva – zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije priznaju prikazani troškovi lečenja kao realni i isplati solidarna pomoć u iznosu od ukupno 55.405,00 dinara, a na štetu imovine MUP-a Republike Srbije, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, pa je tako navedeno učinio dana 13.09.2019. godine, 25.11.2019. godine, 03.03.2020. godine i 02.03.2021. godine.

U konkretnom slučaju, u izreci označene presude, navedeni su svi subjektivni i objektivni elemenati krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ. Naime, iz izreke presude proizlazi da je oštećeno pravno lice, odnosno pasivni subjekt, u konkretnom slučaju MUP Republike Srbije, odnosno njegova imovina, imajući u vidu činjenicu da je okrivljeni u više navrata doveo u zabludu članove komisije Fonda za socijalnu pomoć označenog Ministarstva.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1.ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković