Istom presudom okrivljeni T.M. i maloletni sada punoletni N.M. 1 obavezani su na plaćanje troškova krivičnog postupka kao i troškova krivičnog postupka porodice oštećenog sada pokojnog M.LJ., kao u izreci prvostepene presude.

U stavu dva iste presude, prema maloletnom sada punoletnom B.M. izrečena je vaspitna mera upućivanje u vaspitnopopravni dom i određeno da trajanje vaspitne mere ne može biti kraće od šest meseci ni duže od četiri godine, a u trajanje mere se uračunava i vreme koje je isti proveo u pritvoru od 16.01.2010. do 11.07.2010. godine, s`tim što će sud svakih šest meseci razmatrati da li postoje osnovi za obustavu izvršenja ove mere ili njenu zamenu drugom vaspitnom merom.

Takođe je određeno, istom presudom, da troškovi krivičnog postupka u odnosu na maloletnog sada punoletnog B.M. padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5741/12 od 27.01.2014. godine, u stavu jedan, usvajanjem žalbi branioca okrivljenog T.M., branilaca okrivljenog T.M, i maloletnog sada punoletnog B.M. i branioca maloletnog sada punoletnog N.M. 1 preinačena je presuda Višeg suda u Negotinu K 68/11 od 16.07.2012. godine, u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, tako što su okrivljeni T.M. i maloletni sada punoletni N.M. 1 oglašeni krivim zbog izvršenog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 3. i stava 2. u vezi člana 33. KZ, te je okrivljeni T.M. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 16.01.2010. godine do 26.05.2012. godine, a prema maloletnom sada punoletnom N.M. 1 je izrečena kazna maloletničkog zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 20.01.2010. do 11.09.2010. godine, te su okrivljeni T.M. i sada punoletni N.M. 1 obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka kao i troškove na ime zastupanja oštećenog od strane punomoćnika oštećenom Ž.LJ., kao u izreci presude.

Istom presudom, u stavu dva, prema maloletnom sada punoletnom B.M. izrečena je vaspitna mera upućivanje u vaspitnopopravni dom koja ne može trajati kraće od šest meseci niti duže od četiri godine, a u trajanje mere je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 16.01.2010. do 11.07.2010. godine, s`tim što će sud svakih šest meseci razmatrati da li postoje osnovi za obustavu izvršenja ove mere ili njenu zamenu drugom vaspitnom merom.

Stavom tri iste presude, odbijene su, u preostalom delu žalbe: branilaca okrivljenog T.M., maloletnog sada punoletnog N.M. 1 i N.M. 1, okrivljenog T.M. i maloletnog sada punoletnog B.M. i njihovih roditelja S. i R.M. i maloletnog sada punoletnog N.M. 1, a u celosti žalba Višeg javnog tužioca u Negotinu, kao neosnovane, te je presuda Višeg suda u Negotinu K 68/11 od 16.07.2012. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Vrhovnom kasacionom sudu, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- Branioci okrivljenog T.M., advokati: D.G., M.P. i G.R.-Đ., na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a, zbog povrede zakona: član 438. stav 1. tačka 4; član 438. stav 2. tačka 1. i član 439. tačka 2. sve u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom i drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači;

- Branilac maloletnog sada punoletnog N.M. 1, advokat B.V., na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a, zbog povreda zakona: iz člana 438. stav 1. tačka 4; člana 438. stav 2. tačka 1, člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. i člana 439. tačka 3. sve u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane pravnosnažne presude preinači tako što će maloletnog sada punoletnog N.M. 1 osloboditi od optužbe i plaćanja troškova krivičnog postupka ili da iste presude ukine i predmet vrati nižestepenim sudovima na ponovno suđenje, te da odloži izvršenje kazne maloletničkog zatvora u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a;

- Branioci maloletnog sada punoletnog B.M., advokati: G.R.-Đ., S.G. i M.P., na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a, zbog povrede zakona iz: člana 438. stav 1. tačka 4; člana 438. stav 1. tačka 9; člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 2. sve u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači i

- N.M. 2, lično, otac maloletnog sada punoletnog N.M. 2, kao i dopunu istog zahteva, bez numeričkog ukazivanja na učinjene povrede zakona u redovnom krivičnom postupku, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud isti usvoji i pobijane presude ukine i time ispravi učinjenu sudsku nepravdu njegovom sinu N.M. 1.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog T.M., branioca maloletnog sada punoletnog N.M.1 i branilaca maloletnog sada punoletnog B.M. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog T.M., branioca maloletnog sada punoletnog N.M. 1 i branioce maloletnog sada punoletnog B.M., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti:

- branilaca okrivljenog T.M., advokata: D.G., M.P. i G.R.-Đ.;

- branioca maloletnog sada punoletnog N.M. 1, advokata B.V. i

- branilaca maloletnog sada punoletnog B.M., advokata: G.R.-Đ.,S.G. i M.P., su neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti sa dopunom N.M. 2 lično, oca maloletnog sada punoletnog N.M. 1 je nedozvoljen.

Neosnovano se u predmetnim zahtevima branilaca okrivljenog T.M. i maloletnih sada punoletnih N.M. 1 i B.M. pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP-a navodima da su branioci u prvostepenom postupku tražili izuzeće kompletnog postupajućeg veća Višeg suda u Negotinu, a pre svega njegovog drugog člana, sudije Bratislava Milosavljevića. Prema stavu branilaca, isti sudija nije mogao postupati u predmetnom krivičnom postupku jer je u tom periodu bio i vršilac funkcije predsedika Višeg suda u Negotinu, a povodom istog događaja je već postupao u predmetu tog suda Km 11/2012, prema maloletnima T.G. i P.S.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevima ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da članom 40. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009) navedene okolnosti, na koje ukazuju branioci, nisu predviđene kao razlog za izuzeće, sudije ili sudije porotnika, od vršenja sudijske dužnosti, te u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP-a, na šta se neosnovano ukazuje u ovim zahtevima. Zakonitost i pravilnost postupka za izuzeće nije predmet ispitivanja povodom istaknute procesne povrede u zahtevima, tim pre, što je i ovaj sud ocenio da nije bilo razloga za obavezno izuzeće sudija.

Zahtevom branioca maloletnog sada punoletnog B.M. se neosnovano ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, uz obrazloženje da je izreka presude u direktnoj suprotnosti sa izrekom preciziranog predloga za izricanje krivične sankcije, s`obzirom da se predlogom javnog tužioca maloletnom B.M. stavlja na teret, povređivanje M.LJ. samo deklarativno, ali bez navođenja bilo koje povrede.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca maloletnog sada punoletnog B.M. ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da je B.M. oglašen odgovornim za radnje i postupke, koji su mu stavljeni na teret predlogom javnog tužioca za izricanje krivične sankcije, te da je nasuprot stavu branioca, preciziranjem predmetnih radnji od strane suda činjenični opis prilagođen utvrđenom činjeničnom stanju, za šta je sud zakonom ovlašćen, te su suprotni navodi u zahtevu branioca ocenjeni kao neosnosnovani jer u redovnom krivičnom postupku optužba nije prekoračena, odnosno sud nije povredio odredbu člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a.

Takođe, zahtevima branilaca okrivljenog T.M., branioca maloletnog sada punoletnog N.M. 1 i branilaca maloletnog sada punoletnog B.M. se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, uz navode da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, odnosno da se zasnivaju na zapisniku o prepoznavanju lica PU Bor Ku 25/10 od 06.01.2010. godine, pri čemu radnja prepoznavanja lica u pretkrivičnom postupku nije obavljena u smislu odredbe člana 104. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009).

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pravnosnažne presude ne zasnivaju na jedinom dokazu navedenom zapisniku o prepoznavanju lica u pretkrivičnom postupku, već se činjenično stanje zasniva na dokazima izvedenim na glavnom pretresu, koji dokazi su pojedinačno navedeni, a zatim samostalno i u međusobnoj povezanosti ocenjeni, uz razloge suda date u obrazloženju presude. S`obzirom na to da je prepoznavanje lica obavljeno u skladu sa odredbom člana 104. ranije važećeg ZKP, a svedok koji je pozvan na prepoznavanje lica dao je iskaz na glavnom pretresu i prilikom rekonstrukcije događaja, između ostalog i na okolnosti opisa izgleda i detalja o učesnicima događaja, zapisnik o prepoznavanju lica cenjen je u sklopu ocene verodostojnosti celokupnog iskaza ovog svedoka i ostalih dokaza. S`toga su suprotni navodi u zahtevima, da je u redovnom krivičnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, zahtevima branilaca okrivljenog T.M. i branioca maloletnog sada punoletnog B.M. se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, uz obrazloženje da je sud u pogledu dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, s`obzirom da je drugostepeni sud početnu pravnu kvalifikaciju za ubistvo prekvalifikovao u krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 3. i stava 2. u vezi člana 33. KZ, iako je prema stanju u spisima, po stavu branilaca, bilo više nego jasno da je u obzir moglo doći jedino krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu branilaca okrivljenog T.M. i branioca maloletnog sada punoletnog B.M. ocenjuje kao neosnovane. Naime, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje su oglašeni krivim, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 6. u vezi stava 3. i 2. u vezi člana 33. KZ, te su predmetne krivično-pravne radnje okrivljenog T.M. i maloletnog sada punoletnog B.M. u redovnom postupku dokazane i pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 3 i stav 2. u vezi člana 33. KZ, a suprotni navodi, da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon - odredba člana 439. tačka 2. ZKP-a, su ocenjeni kao neosnovani.

U odnosu na maloletnog sada punoletnog N.M.1, pravnosnažne presude se pobijaju zahtevom njegovog branioca zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP-a navodima da je tokom redovnog krivičnog postupka pred prvostepenim i drugostepenim sudom pogrešno utvrđena starost maloletnika, u vreme izvršenja krivičnog dela (N.M. 1 je u vreme izvršenja krivičnog dela imao 16 godina i osam meseci, a ne kako je to sud pogrešno utvrdio 17 godina i osam meseci), zbog čega je pogrešno primenjen zakon, odredba člana 54. i član 56. KZ. Međutim, mada se predmetnim zahtevom formalno ukazuje na razlog zbog koga je moguće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca - odredbu člana 439. tačka 3. ZKP-a, datim obrazloženjem se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje vezano za okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, odnosno odredbu člana 440. ZKP-a, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, te o ovom delu zahteva sud nije mogao meritorno odlučivati.

Takođe, zahtevom branioca maloletnog sada punoletnog N.M. 1 se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i tačka 3. ZKP-a, koje članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, nisu predviđene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te Vrhovni kasacioni sud o istim navodima nije odlučivao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti sa dopunom, N.M. 2 lično, oca maloletnog sada punoletnog N.M. 1 je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP-a propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u ZKP-u.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP-a predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je predmetni zahtev podneo N.M. 2 otac maloletnog sada punoletnog N.M. 1, na šta po Zakoniku o krivičnom postupku nema ovlašćenje, Vrhovni kasacioni sud je našao da je predmetni zahtev nedozvoljen, te je isti odbacio.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a, te člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.