Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Ignjatović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijana rešenja preinači tako da usvoji molbu za puštanje na uslovni otpust okrivljenog AA.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Ignjatovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim rešenjima povređen zakon na taj način što je sudija koji je bio član veća koje je donelo odluku o uslovnom otpustu, bio i predsednik veća prvostepenog suda koje je donelo presudu u predmetu Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 885/17, po kojoj okrivljeni AA izdržava kaznu zatvora, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Naime, odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta proizilazi da je o molbama za puštanje na uslovni otpust okrivljenog AA odlučivalo veće Osnovnog suda u Nišu sastavljeno od sudije Ivane Milovanović, kao predsednika veća, i sudija Ane Gajić Ristić i Ane Vukojičić kao članova veća, koje je rešenjem 6 Kuo br. 62/2023 od 28.04.2023. godine podnete molbe odbilo kao neosnovane. Okrivljeni AA se nalazi na izdržavanju kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Nišu 2Kv. br. 1345/2022 od 11.01.2023. godine, kojom su preinačene u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 8Kv. br. 1147/19 od 31.10.2019. godine i Osnovnog suda u Nišu 2K br. 885/17 od 17.03.2021. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 549/2021 od 14.10.2021. godine. Presuda po kojoj se okrivljeni trenutno nalazi na izdržavanju kazne zatvora doneta je u veću sastavljenom od sudija Saše Dujakovića, predsednika veća, Milice Stanković i Valentine Miladinović, članova veća. Dakle, u odlučivanju po podnetim molbama za puštanje na uslovni otpust okrivljenog nije učestvovao sudija koji je učestvovao u donošenju pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 2Kv. br. 1345/2022 od 11.01.2023. godine kojom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora na čijem se izdržavanju sada i nalazi. Eventualno učešće sudije koji je odlučivao o uslovnom otpustu u donošenju neke od presuda koje su ušle u sastav jedinstvene kazne zatvora, ne utiče na zakonitost takve odluke jer je svaka presuda, koja je preinačena u delu odluke o kazni donošenjem nove presude kojom je izrečena jedinstvena kazna zatvora, izgubila samostalnost, pa su suprotni navodi branioca iz podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je prvostepena odluka zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju je se zasniva na izveštaju KPZ Niš koji je bez jasnog i preciznog razloga nepovoljan, a sud nije adekvatno cenio činjenicu da je upravnik izvršio premeštaj okrivljenog lica, a onda redukovao radno mesto na kome je isti radio, a kojim navodima se suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac je ukazao da je drugostepena odluka nezakonita, jer ista ne sadrži osvrt na žalbene navode, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP, a osim toga ukazuje da nisu dati razlozi koji opravdavaju činjenicu da se okrivljeni ne pusti na uslovni otpust imajući u vidu da okrivljeni nije disciplinski kažnjavan, niti je protiv njega vođen disciplinski postupak, da nije u konfliktu sa ostalim osuđenicima, da je radno angažovan, te da mu je od strane upravnika prekinut radni odnos i isti je premešten zbog smeštajnih kapaciteta, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 440. i člana 460. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena i povreda krivičnog zakonika koju numeriše kao „povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP“, a koje povrede predstavljaju zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Međutim, kako branilac okrivljenog ne obrazlaže u čemu se sastoje navedene povrede, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić