Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 118/24 od 13.03.2024. godine delimično su usvojene žalbe branioca okrivljenog Milana Kavedžića, okrivljenog lično i supruge okrivljenog BB, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 43/23 od 14.11.2023. godine je preinačena u pogledu odluke o kazni i to tako što je okr. Milan Kavedžić zbog krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, dok su u preostalom delu žalbe branioca okrivljenog Milana Kavedžića, okrivljenog lično i supruge okrivljenog BB, a žalba javnog tužioca VJT- a Novi Sad u celosti, odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 43/23 od 14.11.2023.godine, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milana Kavedžića, advokat Jovica Kovačević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a KZ.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Milana Kavedžića u podnetom zahtevu ističe da u izreci presude nije navedeno da je okrivljeni „bio sposoban da upravlja svojim postupcima“, na koji način, po navodima branioca, nisu opisana subjektivna obeležja krivičnog dela u smislu člana 22. KZ. Pored toga, po navodima branioca u izreci presude nisu opisane ni radnje izvršenja ovog krivičnog dela, pa nedostaju i objektivni elementi krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Kavedžića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Milana Kavedžića, advokat Jovica Kovačevića, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud - Apelacioni sud u Novom Sadu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 118/24 od 13.03.2024. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 5, poslednji stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonistosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da u izreci presude nije opisana prinuda na obljubu, niti je opisana upotreba sile kao način preduzimanja prinude od strane okrivljenog, te da u konkretnoj situaciji nema kvalifikovane pretnje, napadom na život i telo oštećene, pa se po nalaženju branioca u konkretnoj situaciji radi o krivičnom delu polno uznemiravanje iz člana 182a KZ.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Krivično delo silovanje iz člana 178. Krivičnog zakonika čini onaj ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin, upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.

Članom 30. KZ propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

U činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude, da je okrivljeni Milan Kavedžić kritičnom prilikom, u ponoć, u šumi, hvatao za zglobove šake oštećenu, pokušao da je poljubi, nudio joj da imaju seksualne odnose, nudio joj da plati za seksualni odnos, pa kad nije pristala, okrivljeni je vukao za kosu, skidao šorts, tražeći da imaju seksualni odnos ili da ga oralno zadovolji, zatim je nakon što je uspela da pobegne sustigao i oborio na beton, na koji način je oštećena kritičnom prilikom zadobila lake telesne povrede, opisana je upotreba prinude prema oštećenoj od strane okrivljenog. Po nalaženju Vrhovnog suda, izreka prvostepene presude sadrži opis prinude, kao i sile kao njenog sastavnog dela, otpor žrtve, te upornost da se delo izvrši od strane okrivljenog, kako bi oštećenu prinudio na obljubu ili sa njom izjednačen čin.

Prema tome, iz opisa krivičnog dela utvrđenog pobijanom pravnosnažnom presudom jasno proizlazi prinuda na obljubu ili sa njom izjednačen čin, koji je u konkretnoj situaciji ostao u pokušaju, zbog čega u radnjama okrivljenog stoje svi bitni elementi krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. u vezi člana 30. KZ, zbog koga je oglašen krivim, a ne bitni elementi krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a KZ, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Kavedžića, advokata Jovice Kovačevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković