Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bogdan Đukić, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti formalno ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a u obrazloženju istog navodi da je u ovom krivičnom postupku, sud trebalo da ima u vidu prethodno pitanje, koje se tiče suvlasničkog udela majke okrivljenog, pokojne GG, na spornoj katastarskoj parceli na kojoj je izvršena seča predmenih stabala, budući da je ista, po osnovu izvršenog sudskog poravnanja Opštinskog suda u Prokuplju P 404/81 od 05.02.1986. godine, postala suvlasnik predmetne parcele, te da je stoga okrivljeni kao zakonski naslednik svoje majke, imao određenog udela u istoj. U vezi toga, branilac zaključuje da u konkretnom slučaju nije ostvaren subjektivni element krivičnog dela šumska krađa, jer smatra da na strani okrivljenog nije bilo umišljaja, odnosno svesti da se seča stabala vrši na parceli koja je u isključivoj svojini drugih lica, i da je stoga sud morao doneti presudu kojom okrivljenog oslobađa od optužbe, jer delo za koje je optužen, po zakonu nije krivično delo. Takođe, u zahtevu branilac ističe i da je zaštitni objekat krivičnog dela šumska krađa: šuma, park, drvored, zaštićena šuma, nacionalni park ili druga šuma sa posebnom namenom, a da je predmetna katastarska parcela na kojoj je izvršena seča stabala, upisana u list nepokretnosti kao livada pete klase i livada šeste klase, i da samim tim ista ne spada u zaštićene komplekse, navedene u odredbi člana 275. KZ kojom je propisano krivično delo šumska krađa, pa branilac ocenjuje da nije ostvareno još jedno bitno obeležje ovog krivičnog dela.

Iznetim navodima, iako branilac formalno ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić