Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.424/23 od 23.05.2023.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Roberta Minčića, advokata Milenka Cvijovića i advokata Marka Popovića, a presuda Višeg suda u Pančevu K.br.52/21 od 30.12.2022.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Roberta Minčića–advokat Milenko Cvijović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 441. stav 3. i 4.ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude ili samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, kao i da Vrhovni sud odloži izvršenje navedenih presuda. Iako formalno ne označava, iz samog obrazloženja zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Roberta Minčića, advokat Milenko Cvijović je istakao da predmetno krivično delo iz člana 246.stav 1. KZ može biti izvršeno samo sa umišljajem kao oblikom vinosti, pa je samim tim sud dužan da navede činjenice i okolnosti koje ukazuju na voljni i svesni element vinosti okrivljenog, odnosno činjenice koje ukazuju da je okrivljeni bio svestan da čini krivično delo i da želi njegovo izvršenje, te da je svestan posledica radnji koje preduzima, a što je izostavljeno u činjeničnom opisu izreke presude. Branilac smatra da je na taj način u prvostepenoj presudi izostavljen subjektivni element krivičnog dela i da nije dovoljno da u izreci presude bude naveden samo zakonski opis krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ je propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili ko na drugi način neovlašćeno stavlja stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

U izreci pobijane presude Višeg suda u Pančevu K.br.52/21 od 30.12.2022.godine je navedeno da je okrivljeni Robert Minčić „U vremenskom periodu od marta meseca 2020. godine sve do 05. septembra 2020. godine, u ..., u stanju u kome je bio sposoban da shvati značaj svog dela i sposoban da upravlja svojim postupcima, neovlašćeno proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i nalazi se evidentirana u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik“ RS br. 38/19 od 31. maja 2020. god. i br. 79/21 od 13. jula 2021. god.) u Listi 1: Opojne droge koje se koriste u terapijske i naučnoistraživačke svrhe, pod brojem 47 – kanabis, tako što je u martu mesecu 2020. godine u dvorištu kuće u ul. ... br. .. posadio semenke opojne droge marihuane, a nakon što su iznikle biljke, zalivao septembra 2020. godine u dvorištu 11 biljaka „Sannabis“ dostigle visinu od 2 metra, u količini od 3860 gr neto mase nakon sušenja, i četiri biljke „Sannabis“ visinu od 1,2 metra do 1,9 metara, u količini od 2080 grama neto mase nakon sušenja, dok je u pomoćnom objektu — šupi ostavio da se suše dve grane marihuane sa lišćem i cvetovima, u količini od 838,86 grama neto mase, da bi na polici u pomoćnom objektu ostavio da se suši šest grama marihuane sa lišćem i cvetovima, u količini od 152,79 grama neto mase, zatim je u unutrašnjosti kuće, u spavaćoj sobi na krevetu ostavio da se suši jedna grana marihuane, u količini od 27,42 grama neto mase, a u spavaćoj sobi je, na polici pored kreveta, u limenoj kutiji držao 6,26 grama neto mase opojne droge marihuane, koju količinu opojne droge je prethodno uzgojio i zatim po sazrevanju biljke, obrao i osušio na koji način je proizveo opojnu drogu, pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“, čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način, u stanju u kome je bio sposoban da shvati značaj svog dela i sposoban da upravlja svojim postupcima, bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno proizvodio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i nalazi se evidentirana u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik“ RS br. 38/19 od 31. maja 2020. godine i br. 79/21 od 13. jula 2021. godine) u Listi 1: Opojne droge koje se koriste u terapijske i naučnoistraživačke svrhe, pod brojem 47 – kanabis, pa su na taj način navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, u kom takođe ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da je nejasan deo obrazloženja prvostepene presude na strani 11, u delu da je iskaz okrivljenog Roberta Minčića nelogičan. Na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda odredaba ZKP takođe ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, u obrazloženju zahteva, branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, pa po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga se ovaj sud ni u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić