Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 57/24 od 30.1.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB, AA i VV, a presuda Osnovnog suda u Šapcu K 39/19 od 18.10.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Brana Stojčić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, branilac okrivljenog AA, advokat Brana Stojčić, u zahtevu ističe da je sud u pogledu dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti jer je radnje okrivljenog AA pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, umesto kao krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koje je zbog zaprećene kazne blaže za okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. KZ određeno je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je u stavu 2. propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ čini onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti. Za postojanje kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela iz stava 3. istog člana, pored ostalog, neophodno je da je delo iz stava 1. učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti. Ovo krivično delo svrstano je u grupu krivičnih dela protiv državnih organa (glava dvadeset deveta Krivičnog zakonika) što je, pre svega, učinjeno zbog toga što ova krivična dela čine zasebnu celinu i razlikuju se od krivičnih dela protiv javnog reda i mira i krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja. Objekat zaštite kod ove grupe krivičnih dela, a samim tim i krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. KZ, jeste pravilno i redovno funkcionisanje državnih organa i obavljanje određenih poslova iz njihovog delokruga rada.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen za radnju koju je izvršio 19.1.2019. godine kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 koji se primenjivao od 11.9.2009. godine do 30.11.2019. godine) kojim je za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u saizvršilaštvu iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora od jedne do osam godina.

Krivični zakonik je do vremena presuđenja izmenjen Zakonom i izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19 koji se primenjuje od 1.12.2019. godine) tako što je za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. propisana kazna zatvora od tri do deset godina.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je dana 19.1.2019. godine, na mestu opisanom u izreci prvostepene presude, zajedno sa okrivljenima GG i DD, prema kojima je krivični postupak razdvojen i pravnosnažno završen, i okrivljenim VV, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, napao službena lica u vršenju poslova javne bezbednosti i to oštećene policijske službenike PI Šabac-ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ, i to na način koji je u pogledu svakog okrivljenog bliže opisan u izreci presude, a koji se u pogledu radnje izvršenja koju je preduzeo okrivljeni AA sastojao od više odgurivanja rukom i laktom u predelu grudi oštećenog ŽŽ i upućivanja pretnji „Ako treba potućićemo se, ali ga neće odvesti“, što je ponovio i nakon što je od strane oštećenog ŽŽ opomenut da se skloni, i to dok je sa ostalim okrivljenima stajao između oštećenih policijskih službenika i okrivljenog BB, sprečavajući ih tako telima da priđu okrivljenom BB.

Polazeći od toga da je zaštitni objekat krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. KZ državni organ, odnosno njegovo nesmetano funkcionisanje koje se, između ostalog, ogleda i u obavljanju službenih radnji od strane za to ovlašćenih lica, a imajući pri tome u vidu činjenični opis radnji koje je prema izreci prvostepene presude okrivljeni AA preduzeo, to je, prema nalaženju Vrhovnog suda, radnje izvršene od strane okrivljenog AA prvostepeni sud pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u saizvršilaštvu iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 ). Ovo imajući u vidu da se u radnjama okrivljenog AA opisanim u izreci prvostepene presude, odgurivanja rukom i laktom u predelu grudi policijskog službenika tokom vršenja poslova javne bezbednosti, stiču sva bitna zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela, i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja-napad na službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti, tako i subjektivna koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, pa se samim tim zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje da se radnjama okrivljenog AA stiču zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Pri tome, oglašavajući okrivljenog AA krivim za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, prvostepeni sud je pravilnom primenom člana 5. stav 2. KZ, u konkretnom slučaju, primenio blaži zakon i to Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, obzirom da je istim propisani niži posebni maksimum i posebni minimum kazne (kazna zatvora od jedne do osam godina), u odnosu na kasniju izmenu Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) kojom je propisan viši kazneni raspon (kazna zatvora od tri do deset godina).

Shodno svemu navedenom, Vrhovni sud nalazi da su u izreci pobijane prvostepene presude sadržana sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i da je primenjen blaži zakon, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Brane Stojčića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković