Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 497/16 od 12.04.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 5K br. 509/15 od 04.02.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 497/16 od 12.04.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene J.R., adv. D.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili pak da iste ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljnjene Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene J.R., adv. D.D., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, je neosnovan, dok je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi, navodi da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljene na taj način što je u konkretnom slučaju u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Branilac smatra da pogrešno prvostepeni sud radnje okrivljene pravno kvalifikuje kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ umesto kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, jer je namera okrivljene kritičnom prilikom bila usmerena na to da uzme stvari a ne da obije prodavnicu. Osim toga kod okrivljenih nije bilo prethodnog dogovora o zajedničkom delovanju - provaljivanju u prodavnicu, pa radnje okrivljene ne čine radnje saizvršilaštva sa ostalim okrivljenima, već samostalno krivično delo krađe, na koje je usmeren njen umišljaj.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Naime, iz činjeničnog stanja datog u izreci pravnosnažne presude se utvrđuje da je okrivljena kritičnom prilikom postupala sa umišljanjem, jer je -sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, svesna da je njeno delo zabranjeno - obijanjem zatvorenog prostora oduzela tuđe pokretne stvari, u nameri da ovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način, što je nakon što je B.A.N. uz pomoć fizičke snage laktom razbio staklo na izlogu prodavnice ... ušao u istu kroz otvor nepravilnog oblika ... i oduzeo nekoliko šteka cigareta koje je odneo kući ... ista - okrivljena J.R. zajedno sa S.A. i B.A.N. otišla do prodavnice, ušla u prodavnicu sa B.A.N., dok je S.A. čuvao stražu, te su iz prodavnice oduzeli cigarete, kafu, alkoholno piće ... ukupne vrednosti 72.772,10 dinara, vlasništvo oštećenog, stavili u torbe, dodali S.A., odneli kod S.A., gde su robu međusobno podelili.

Imajući napred navedeno u vidu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljena J.R. oglašena krivom proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, a ne krivičnog dela krađa iz čl. 203. stav 1. KZ.

Kako je branilac okrivljene J.R. na istu povredu krivičnog zakona - člana 439. tačka 2) ZKP ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, iznete navode žalbe ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje presude na strani 3 dao dovoljne i jasne razloge, koje kao pravilne Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata, to i na iste, saglasno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz čl. 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP, zahtev branioca okrivljene u tom delu, odbio kao neosnovan.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da je izreka presude protivrečna sama sebi a razlozi presude protivrečni izreci.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, shodno članu 485. stav 4. ZKP, u kojoj su taksativno nabrojani razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u tom delu odbacio kao nedozvoljen, shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je shodno odredbi člana 490. i 491. stav 1. i 2. ZKP, odbio kao neosnovan zahtev branioca okrivljene u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je isti zahtev u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno članu 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.