.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 8/2016
20.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.M., zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog S.M. podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vranju K 926/13 od 02.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog S.M., podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vranju K 926/13 od 02.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju K 926/13 od 02.04.2015. godine, okrivljeni S.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Oštećeni D.S. i A.T. za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu.
Protiv navedene pravnosnažne presude okrivljeni S.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i povrede osnovnih Ustavom zagarantovanih ljudskih prava sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog S.M., je nedozvoljen. Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda, ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Članom 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti potpisao lično okrivljeni, a iz sadržine zahteva proizilazi da je okrivljeni sam pisao i podneo zahtev, na šta po zakonu nema ovlašćenje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog S.M., nedozvoljen.
Okolnost što se u desnom uglu podneska u kom je sadržan zahtev, nalazi pečat advokata G.S. iz V., po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne ukazuje da je zahtev okrivljeni podneo preko branioca, s obzirom na to da zahtev za zaštitu zakonitosti treba da bude sačinjen i potpisan od strane branioca okrivljenog.
Ovo posebno kada se ima u vidu odredba člana 483. stav 3. ZKP kojom je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca, a čiji smisao je u tome da je potrebno da pred najvišim sudom u Republici Srbiji u postupku u kojem se raspravlja o povredi zakona, okrivljeni bude zastupan od strane pravno kvalifikovanog lica, što podrazumeva i to da branilac okrivljenog sačini zahtev za zaštitu zakonitosti, a ne da nadležnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti dostavlja okrivljeni koji ga je lično napisao i potpisao, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev podnet od neovlašćenog lica i stoga ga ocenjuje kao nedozvoljen.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. stav 3. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
