Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 274/24 od 10.05.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Požegi K br. 29/23 od 08.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokat Miodrag Stišović i Nemanja Nikitović, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacnioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba na taj način što se u dispozitivu optužnice navodi da je okrivljeni „napao službeno lice u vršenju službene dužnosti“, što odgovara stavu 1. člana 323. Krivičnog zakonika, dok se u izreci presude navodi da je okrivljeni „napao službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti“, što odgovara stavu 3. člana 323. Krivičnog zakonika, na koji način je pravnosnažnom presudom preoračena optužba na štetu okrivljenog jer je ovom izmenom povećana kriminalna količina koja je okrivljenom stavljena na teret u odnosu na optužni akt.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekorčena optužba, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužnog akta i presude mora postojati subjektivni i objektivni identitet dela. Pri tome, sud je ovlašćen da, u skladu sa rezultatima dokaznog postupka i utvrđenim činjeničnim stanjem, učini izmene činjeničnog stanja u odnosu na činjenice koje služe za tačnije određivanje dela. Stoga se optužba ne smatra prekoračenom ukoliko sud u presudi precizira način izvršenja dela, ne izlazeći u bitnom iz činjeničnog osnova optužbe.

Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud, navođenjem u izreci presude da je okrivljeni napao službeno lice u vršenju poslova javne bezbednosti, a ne da je napao službeno lice u vršenju službene dužnosti, kako je to navedeno u optužnom aktu, nije prekoračio optužbu. Ovo stoga što iz izreke presude jasno proizilazi da radnje koje su policijski službenici - oštećeni BB i VV kritičnom prilikom preduzeli - predstavljaju radnje u vršenju poslova javne bezbednosti u smislu odredaba Zakona o policiji, a koje podrazumevaju pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnog dela.

Dakle, prvostepeni sud je u konkretnom slučaju samo preciznije opisao radnje policijskih službenika, a što predstavlja dozvoljene izmene činjeničnog opisa dela, dok su radnje okrivljenog istovetno opisane i u optužnom aktu i u izreci prvostepene presude - da je kritičnom prilikom napao službeno lice – policijskog službenika BB tako što je dohvatio metalnu šipku sa tla i, zamahujući levom rukom u kojoj je držao šipku – udario oštećenog BB u predelu podklaktice leve ruke, a zatim je prilikom savlađivanja aktivnog otpora koji je sve vreme pružao, šakom leve ruke udario oštećenog i u predelu zida grudnog koša.

Kako su, dakle, radnje okrivljenog istovetno opisane i u optužnom aktu i u izreci prvostepene presude, dok su konkretnije u presudi opisane samo radnje policijskih službenika BB i VV, to Vrhovni sud nalazi da prvostepeni sud navedenim izmenama nije prekoračio optužbu obzirom da nije izmenio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe, imajući u vidu da se i optužni akt i izreka presude odnose na isto lice, te da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje mu je optužnim aktom i stavljeno na teret. Stoga su suprotni navodi zahteva branilaca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

O tome se i Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, postupajući po žalbama branilaca okrivljenog izjavljenim protiv prvostepene presude, izjasnio u svojoj odluci Kž1 br. 274/24 od 10.05.2024. godine, i na strani 2., stav sedmi, i strani 3., stav prvi i drugi, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, a koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na njih u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Iz navedenih razloga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nesnovani su, te je zahtev u ovom delu odbijen.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obirom da branioci okrivljenog u uvodu samo formalno ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, dok u obrazloženju zahteva, u vezi sa ovom povredom, u suštini polemišu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u nižestepenim presudama, isticanjem da napad na policijske službenike nije bio motivisan namerom okrivljenog da ih povredi, već u cilju bekstva i izbegavanja alkotestiranja, uz sopstveni zaključak da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 23. Zakona o javnom redu i miru ili radnje okrivljenog kvalifikovati kao krivično delo iz člana 323. stav 1. KZ, a ne kao krivično delo iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković