Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iako je u zahtevu numeriše kao povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da nisu pravilno primenjene odredbe člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, imajući u vidu da je sud u presudi izvršio sabiranje navodno neuplaćenih poreza iz različitih poreskih perioda, a što je upravo suprotno odredbi člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela, utvrđenog u izreci prvostepene presude, proizilazi da okrivljeni AA u periodu od 26.03.2018. godine do 04.05.2018. godine, kao ovlašćeno lice za PD „BB“ DOO iz Leskovca i lice kome je faktički povereno raspolaganje novčanim sredstvima sa tekućeg računa navedenog privrednog društva, postupio protivno odredbama člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza i doprinosa dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegao plaćanje poresa i doprinosa u ukupnom iznosu od 1.476.189,48 dinara, pri čemu je mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima, bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno a sve na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, te da je time okrivljeni izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ.

Objektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, je da iznos obaveze - poreza čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 1.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS, broj 108/2013, sa početkom primene od 01.01.2014. godine), koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela, je propisano da porez po odbitku iz člana 99. tog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako tim zakonom nije drukčije propisano.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radnja izvršenja jednog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ, kao i iznos poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju ne posmatraju u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine (kako to pogrešno smatra sud), već shodno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana porez po odbitku iz člana 99. tog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje u momentu isplate prihoda, pa se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, odnosno u okviru jedne kalendarske godine.

Sledstveno navedenom, a imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela, utvrđenog u izreci pobijane prvostepene presude, proizilazi da je sud sabirao iznose dugovanog poreza na dohodak građana na druge prihode u periodu od 26.03.2018. godine do 04.05.2018. godine (novčani iznos od 932.761,00 dinara), u periodu od 27.03.2018. godine do 17.04.2018. godine (novčani iznos 543.428,48 dinara), to iz navedenog proizilazi da je sud primenio odredbu člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 55/2004) kojom je propisano da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, označena njihovim PIB-om, podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu, a koja zakonska odredba je bila na snazi do dana 01.03.2014. godine („Službeni glasnik RS, broj 108/2013), dakle prestala je da važi pre vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela, te je na taj način sud primenio odredbu koja nije mogla da se primeni. Pored toga, imajući u vidu navedeno sabiranje od strane suda iznosa dugovanog poreza na dohodak građana na ostale prihode iz različitih poreskih perioda, a čije izbegavanje obračunavanja i plaćanja od strane okrivljenog je predmet ovog krivičnog postupka, to je sud u konkretnom slučaju nepravilno primenio i odredbu člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana koja je važila u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela i vreme presuđenja.

Nadalje, pored primene odredbe člana 41. stav 3. i 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, drugostepeni sud je u svojoj odluci primenio i član 5. Zakona o porezu na dohodak građana, a koja odredba se odnosi na godišnji porez na dohodak građana koji plaća poreski obveznik – fizičko lice na prihod koji ostvari u jednoj kalendarskoj godini, dok se u konkretnom slučaju radi o prihodu iz člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona o porezu na dohodak građana ( svi drugi prihodi koji nisu oporezivani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu) na koji se plaća porez po odbitku iz člana 99. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana, a koje prema odredbi člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana obračunava, obustavlja i uplaćuje isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe u momentu isplate prihoda, to je drugostepeni sud u konkretnom slučaju nepravilno primenio odredbu člana 5. Zakona o porezu na dohodak građana.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Todorovića, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu K 824/18 od 12.09.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1 328/22 od 15.11.2022. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić