Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 632/18 od 17.09.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Popovića, presuda Višeg suda u Beogradu 2K 112/16 od 30.01.2018. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ prekoračenjem granice nužne odbrane u vezi sa članom 19. stav 3. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredaba članova 56, 57. i 63. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.01.2016. godine do 13.07.2016. godine, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Popovića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 673/19 od 30.07.2019. godine samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 632/18 od 17.09.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 57. stav 1. tačka 2) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev i utvrditi da je pobijanom pravnosnažnom presudom, u pogledu odluke o kazni, učinjena povreda zakona u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog – advokatu Zoranu Popoviću, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, nakon čega je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 57. stav 1. tačka 2) KZ.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi sa članom 30. KZ prekoračenjem granica nužne odbrane, u vezi člana 19. stav 3. KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, pobijanom presudom Kž1 632/18 od 17.09.2018. godine, preinačio je prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o kazni, tako što je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru.

Postupajući na ovaj način – preinačujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju do dve godine i šest meseci za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, prekoračenjem granice nužne odbrane u vezi sa članom 19. stav 3. KZ u vezi sa članom 19. stav 3. KZ, Apelacioni sud u Beogradu je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 57. stav 1. tačka 2) KZ u korist okrivljenog, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, Krivičnim zakonikom propisana je kazna zatvora od 5 do 15 godina.

Odredbom člana 56. KZ, propisani su slučajevi u kojima je sud, izuzetno od opšteg pravila o odmeravanju kazne u granicama propisanim zakonom za određeno krivično delo, ovlašćen da učiniocu krivičnog dela kaznu ublaži po meri ili vrsti, te tako učiniocu krivičnog dela može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti, kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne ili kada utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Odredbom člana 57. stav 1. KZ, propisane su granice za ublažavanje kazne kada za to postoje uslovi iz člana 56. KZ, pa se u smislu odredbe člana 57. stav 1. tačka 2) KZ, ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, učiniocu krivičnog dela kazna može ublažiti do tri godine zatvora.

Odredbom člana 19. stav 3. KZ, propisano je da se učiniocu koji je prekoračiio granice nužne odbrane kazna može ublažiti, a ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA je prvostepenom presudom oglašen krivim što je „....u stanju povišene afektivne napetosti sa sadržajem afekta gneva srednjeg inteziteta, kojom prilikom su njegove sposobnosti shvatanja, značaja dela i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene do stepena bitnog, ali ne bitno, prekoračujući granice nužne odbrane, sa umišljajem pokušao da liši života oštećenog BB...“.

Prilikom odmeravanja kazne, prvostepeni sud je cenio sve okolnosti iz člana 54. KZ, pa je okrivljenom na osnovu čl. 56. i 57. KZ kaznu ublažio ispod zakonom propisanog minimuma i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, imajući u vidu da u konkretnom slučaju postoje dva osnova za ublažavanje kazne – da je krivično delo ostalo u pokušaju (član 30. stav 2. KZ) i da je postupao u nužnoj odbrani, čije je granice prekoračio (član 19. stav 3. KZ), što jesu zakonski osnovi za fakultativno ublažavanje kazne, ali nikako osnovi za dvostruko privilegovanje okrivljenog u pogledu krivične sankcije.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi našao da prvostepeni sud pravilno utvrdio sve odlučne činjenice te da je pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju okrivljeni nije nalazio u stanju jake razdraženosti, niti u prekoračenju nužne odbrane usled jake razdraženosti.

Kako, dakle, u konkretnom slučaju ne postoji zakonski osnov za oslobađanje okrivljenog od kazne u smislu člana 19. stav 3. KZ (da je učinilac krivičnog dela prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom), to je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, osuđujući okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, iako je granica ublažavanja kazne u konkretnom slučaju do tri godine zatvora, shodno odredbi člana 57. stav 1. tačka 2) KZ, učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u korist okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 632/18 od 17.09.2018. godine učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 57. stav 1. tačka 2) KZ u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                       Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić