Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog V.B., advokat Z.D.N., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u odnosu na okrivljenog V.B. i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da preinači pobijane presude i okrivljenog V.B. oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, ispitujući zakonitost procesnih radnji suda u smislu člana 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tom povredom navodi da je pobijana drugostepena presuda u osuđujućem delu u bitnom zasnovana na sadržini SMS poruka koje je sudu prezentovao svedok V.N., a koje poruke iako su stigle na telefonski broj tog svedoka, nisu bile namenjene njemu, već okrivljenom V.B., pa ovaj svedok nije imao saglasnost lica kome su te poruke upućene – okrivljenog V.B., a ni lica koje je te poruke uputilo, da iste sačuva. Međutim, navedeni svedok je ipak odlučio da sačuva poruke koje nisu njemu bile upućene i kasnije iste pročita prilikom davanja svog iskaza na sudu iako za čitanje i prenošenje sadržine tih poruka nije postojala nikakva naredba suda ni saglasnost lica na koje se te poruke odnose. Branilac zaključuje da s obzirom na to da je svedok V.N. zadržao predmetne poruke, za koje je znao da nisu njemu namenjene, on je na taj način neovlašćeno snimio i kasnije prezentovao izjavu koja mu nije bila namenjena. Zbog navedenog branilac smatra da se na sadržini SMS poruka koje je sudu pročitao svedok V.N., ne može zasnovati sudska odluka, jer su to dokazi suprotni prinudnim propisima, a takvo ponašanje svedoka je predviđeno kao krivična dela propisana čl.142. stav 1.i 143. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je u pobijanoj drugostepenoj presudi, sud činjenično stanje utvrdio između ostalog i na osnovu iskaza svedoka V.N., koji je prilikom davanja svog iskaza na zapisniku o saslušanju svedoka Ki 675/09 od 12.11.2008. godine naveo da mu je jednom prilikom u kafiću „S.“ okrivljeni V.B. tražio telefon da se posluži i da je nakon toga na svom broju telefona sa nepoznatog broja, koji je prethodno okrivljeni V.B. pozvao, dobio tri poruke, te je ovaj svedok u sklopu svog iskaza ispričao sadržinu tih poruka, pri čemu drugostepeni sud u obrazloženju presude konstatuje da je iskaz ovog svedoka jednim delom potvrdio i okrivljeni V.B. koji je naveo da je kritične večeri telefonirao sada pokojnom S.T.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je sud u toku postupka ispitao svedoka V.N. u skladu sa tada važećim Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/10), to po oceni ovog suda, njegov iskaz predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnovati presuda, pri čemu to što je ovaj svedok u svom iskazu prepričao sadržinu SMS poruka koje su pristigle na njegov telefonski broj, na koji način je kao svedok pred sudom izneo svoja saznanja i opažanja vezana za predmet svedočenja, nije od uticaja na zakontost njegovog iskaza, kao dokaza u ovom postupku. Pored toga, u ovom krivičnom postupku predmetne SMS poruke nisu izvedene, pročitane i cenjene samostalno kao dokaz, te u tom smislu, po nalaženju ovog suda, nije bilo potrebno postojanje naredbe suda o nadzoru komunikacije sa telefonskog broja svedoka V.N., kako to pogrešno u zahtevu za zaštitu zakonitosti zaključuje branilac okrivljenog V.B.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijana drugostepena presuda zasnovana na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da su pobijane presude zasnovane na logičkim premisama koje su u direktnoj suprotnosti sa pravilima ocene dokaza i utvrđivanja činjenica u krivičnom postupku propisanih članom 16. ZKP, te da nije nesporno utvrđeno da je okrivljeni V.B. izvršio predmetno krivično delo.

Nadalje, branilac okrivljenog ističe i da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 15. stav 2. ZKP i osnovno načelo da je teret dokazivanja na tužiocu, da je izvršio nedozvoljenu izmenu optužnog akta, a takođe navodi da okrivljenom V.B. nije data mogućnost da iznese sve argumente koji mu mogu koristiti, pri čemu su tokom postupka ignorisani predlozi odbrane za izvođenje određenih dokaza, na koji način je po oceni branioca povređena odredba člana 301. ZKP, kao i odredba člana 411. stav 1. ZKP, jer odbrani nije data mogućnost da u odnosu na izmenjeni optužni akt predloži dopunu dokaznog postupka.

Branilac ističe i da je pobijanim presudama povređen član 419. stav 2. ZKP, jer se pobijana pravnosnažna presuda ne zasniva na zaključku o izvesnosti postojanja određenih činjenica već samo na indicijama stvorenim na osnovu selektivno izvedenih dokaza.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 15. stav 2, člana 16, člana 301, člana 411. stav 1. i člana 419. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca V.B. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je pobijanom drugostepenom presudom prekoračena optužba, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali u obrazloženju svog zahteva ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da je pobijanom drugostepenom presudom došlo do navedene povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                             Janko Lazarević, s.r.