Navedena mera može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, s tim što će sud svaka tri meseca ispitati da li je dalje trajanje mere opravdano.

Okrivljeni je obavezan i na plaćanje troškova krivičnog postupka, a na osnovu člana 87. od okrivljenog je oduzeto 50.485,00 grama neto manje opojne droge „Kanabis“ koja će se po pravnosnažnosti presude uništiti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 6/19 od 25.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Ahmeti Hamdije, adv. Gorana Stošića, adv. Slobodana Staševića i adv. Borislava Pupavca, a presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 505/18 od 18.09.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Ahmeti Hamdije, adv. Goran Stošić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili pak iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Branilac okrivljenog Ahmeti Hamdija, adv. Goran Stošić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, to jest da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kojem se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka suda, jer je sud u toku postupka koristio „kontaminirane dokaze“, kesice sa supstancom koje su bile predmet veštačenja još u fazi istrage, da je prilikom vršenja uviđaja od strane policije nezakonito postupano prema tragovima i dokazima, a da ne postoji ni jedan pouzdan dokaz da je biljna supstanca koja se nalazila na licu mesta poslata na veštačenje.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Ahmeti Hamdije, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani dva, poslednji pasus obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

S toga, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) u vezi stava 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, te da povrede ovih odredaba nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Ahmeti Hamdije, adv. Gorana Stošića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, podnet je i zbog povrede iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evrpskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zakona zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić