Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-266/24 od 23.04.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 12K- 437/22 od 08.12.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Filip Spalević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik PU Kragujevac br. KU-418/22 od 18.04.2022. godine i ukazuje da se njegova nezakonitost ogleda u činjenici da okrivljenom pre saslušanja nije omogućen uvid u celokupne spise predmeta.

Vrhovni sud napred iznete navode branioca ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta – zapisnika o saslušanju okrivljenog AA Kz-418/22 pred ovlašćenim službenicim licima Policijske uprave u Kragujevcu od 18.04.2022. godine, proizilazi da je okrivljeni pre saslušanja u predistražnom postupku poučen o svojim pravima iz člana 68. ZKP, pre svega o pravu na branioca, da mu je postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Filip Spalević, da mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem, koji je nadziran samo gledanjem, ne i slušanjem, razgovor je trajao 10 minuta, nakon čega je okrivljeni izjavio da želi da iznese odbranu. Nakon toga, okrivljeni i njegov branilac po službenoj dužnosti upozoreni su da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita zapisnik i konstatovano je da su zapisnik pročitali, da nisu imali primedbe, i isti su potpisali okrivljeni, branilac po službenoj dužnosti advokat Filip Spalević, zapisničar BB i ovlašćeno službeno lice VV.

Iz svega navedenog, po oceni Vrhovnog suda, zapisnik o saslušanju okrivljenog od 18.04.2022. godine je u svemu sačinjen shodno članu 289. stav 3. ZKP, budući da je okrivljeni pre saslušanja pred PU Kragujevac, poučen o svojim pravima iz člana 68. ZKP, koja između ostalih, uključuju i pravo okrivljenog da pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka, koje mu je predočeno, da je potom svoj iskaz dao u prisustvu branioca i da su zapisnik o saslušanju potpisali bez ikakve primedbe, te su navodi zahteva da okrivljenom pre saslušanja nije omogućen uvid u celokupne spise predmeta čime je povređena odredba člana 68. stav 1. tačka 6) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud okrivljenog trebalo da oslobodi plaćanja troškova krivičnog postupka u skladu sa odredbom člana 264. stav 4. ZKP, jer je nezaposleno lice i nema sredstava za život, a troškovi predstavljaju troškove postupka kojih se okrivljenih može osloboditi.

Vrhovni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Ovo stoga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom se rešava o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava. Ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem da oslobodi okrivljenog dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP, predviđa fakultativan osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi ili ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, pa kako je okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac pobijane presude takođe osporava i zbog učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer se presuda zasniva na iskazu okrivljenog pred PU Kragujevac, bez dovođenja u vezu tog iskaza sa ostalim izvedenim dokazima, otuda presuda nema dovoljno razloga o odlučnim činjenicama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koju numeriše kao povredu člana 441. stav 3. ZKP, a koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne precizira u čemu se sastoji navedena povreda, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi još i da je pobijanim presudama učinjena povreda člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer je okrivljenom povređeno pravo na „odgovarajuće vreme i mogućnost za pripremu svoje odbrane“ zagarantovano Konvencijom kao i pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na učinjene povrede Ustava i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu takođe nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković